Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Proizvodnja šljivovice u Srbiji: Tradicija i izazovi

Srbija se ističe kao treći najveći proizvođač šljivovice na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od približno 50 miliona litara raznih vrsta rakije. Ovaj tradicionalni srpski napitak, koji je zasluženo našao svoje mesto na UNESCO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, suočava se sa izazovima legalne proizvodnje i konkurencije na tržištu.

Proizvodnja šljivovice u Srbiji: Između tradicije i zakona

Šljivovica, kao tradicionalno srpsko alkoholno piće dobijeno destilacijom fermentisanih šljiva, predstavlja značajan deo srpske kulture i ekonomije. Od ukupne proizvodnje rakije u Srbiji, približno 30 miliona litara potiče iz registrovanih destilerija, dok ostatak proizvode domaćinstva za lične potrebe.

Aleksandar Janjić iz Saveza proizvođača rakije Srbije objašnjava: "Svako ima pravo da od voća iz sopstvenog voćnjaka proizvede rakiju za ličnu upotrebu. Međutim, strogo je zabranjeno stavljanje takve rakije u promet." Uprkos tome, nelegalna prodaja rakije i dalje predstavlja problem, posebno na pijacama i putem društvenih mreža.

Izazovi legalne proizvodnje rakije

Trenutno u Srbiji postoji više od 800 registrovanih proizvođača rakije. Iako je usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima pojednostavljena procedura registracije i obezbeđene značajne subvencije, proizvodnja rakije i dalje zahteva znatna ulaganja. Ivan Bogdanović, proizvođač "Stare Sokolove Rakije", upozorava na štetne posledice nelojalne konkurencije:

  • Gubitak prihoda za državu od akciza i poreza
  • Šteta za legalne proizvođače koji uredno plaćaju sve dažbine
  • Narušavanje imidža rakije zbog neujednačenog kvaliteta nelegalno proizvedenih napitaka

Izvoz srpske rakije u usponu

Uprkos izazovima na domaćem tržištu, izvoz srpske rakije beleži konstantan rast. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, ističe: "U prvih devet meseci ove godine, izvoz je dostigao vrednost od skoro 10 miliona evra, sa očekivanim daljim rastom."

Glavni izvozni partneri za srpsku rakiju su:

  1. Crna Gora
  2. Bosna i Hercegovina
  3. Hrvatska
  4. Sjedinjene Američke Države
  5. Nemačka

Ovih pet zemalja čini preko 60% ukupnog izvoza srpske rakije, što ukazuje na rastući međunarodni ugled ovog tradicionalnog srpskog proizvoda.

Raznolikost i kvalitet srpske rakije

Pored šljivovice, koja dominira proizvodnjom, srpski proizvođači se ističu i u proizvodnji rakije od kruške i dunje. Kvalitet rakije varira u zavisnosti od metoda proizvodnje, godine berbe i brendiranja. Dok se flaša rakije iz domaće radinosti može nabaviti za nekoliko stotina dinara, cene visokokvalitetnih brendiranih rakija u specijalizovanim prodavnicama mogu dostići i nekoliko hiljada dinara.

Ova raznolikost u ponudi i kvalitetu doprinosi bogatstvu srpske tradicije proizvodnje rakije, ali takođe naglašava potrebu za standardizacijom i zaštitom ovog važnog kulturnog i ekonomskog resursa.

Budućnost proizvodnje šljivovice u Srbiji

Kako bi se očuvala tradicija proizvodnje šljivovice i drugih vrsta rakije, istovremeno osiguravajući konkurentnost na međunarodnom tržištu, Srbija mora da se suoči sa nekoliko izazova:

  • Unapređenje regulatornog okvira za suzbijanje nelegalne proizvodnje
  • Podrška malim proizvođačima u procesu legalizacije i unapređenja kvaliteta
  • Promocija srpske rakije kao premium proizvoda na međunarodnom tržištu
  • Investiranje u moderne tehnologije proizvodnje uz očuvanje tradicionalnih metoda

Uspešno rešavanje ovih izazova moglo bi da osigura svetlu budućnost za srpsku šljivovicu i druge vrste rakije, čuvajući ih kao važan deo nacionalnog kulturnog nasleđa i jačajući njihovu poziciju na globalnom tržištu alkoholnih pića.

U zaključku, šljivovica ostaje ključni element srpske tradicije i ekonomije. Uprkos izazovima nelegalne proizvodnje i tržišne konkurencije, rastući izvoz i međunarodno priznanje kvaliteta ukazuju na potencijal ovog proizvoda. Kontinuirano unapređenje proizvodnje i promocije srpske rakije moglo bi značajno doprineti očuvanju ovog važnog kulturnog nasleđa i ekonomskom razvoju zemlje.