Kompanija Progres iz Beograda suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom, uprkos značajnoj imovini i većinskom državnom vlasništvu. Mali akcionari su se obratili predsedniku Srbije, tražeći hitnu intervenciju kako bi se sprečio potencijalni stečaj ove nekada uspešne firme.
Apel malih akcionara Progresa
Udruženje malih akcionara kompanije Progres iz Beograda nedavno je uputilo otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. U ovom dokumentu, akcionari su izrazili duboku zabrinutost zbog trenutne situacije u kojoj se nalazi firma, upozoravajući da joj preti stečaj uprkos značajnoj imovini. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je država najveći akcionar sa udelom od približno 54%, a ipak se čini da postoji određena nebriga prema sudbini kompanije.
Akcionari su u svom obraćanju zatražili hitnu pomoć predsednika Vučića kako bi se spasila ova firma od potencijalnog kolapsa. Ukoliko ne dobiju traženu podršku, najavili su organizovanje protestnih šetnji po gradu, što bi moglo dodatno da skrene pažnju javnosti na ovaj problem.
Istorijat problema i trenutno stanje
Problemi kompanije Progres sežu nekoliko godina unazad. Tokom perioda kada je Aleksandar Vučić obavljao funkciju premijera, kompaniji je odobren Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR). Ovaj plan je predviđao da država Srbija, Grad Beograd i sva javna preduzeća otpišu svoja potraživanja ukoliko Progres uspešno sprovede reorganizaciju.
Iako je kompanija ispunila svoj deo obaveza i uspešno okončala UPPR, sada se suočava sa novim izazovom. Poreska uprava zahteva od Progresa da plati porez na dobit, što kompanija trenutno nije u mogućnosti da učini. Ova situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da Ministarstvo privrede smatra da je za otpis potraživanja poreza na dobit neophodno da Vlada prvo odobri privatizaciju.
Imovina i potencijal kompanije Progres
Uprkos trenutnim finansijskim poteškoćama, Progres poseduje značajnu imovinu koja bi mogla biti ključna za njegov oporavak. Kompanija je vlasnik impozantne Palate na uglu Zmaj Jovine i Knez Mihajlove ulice, koja se prostire na približno 4.200 kvadratnih metara. Pored toga, Progres raspolaže i logističkim prostorom od skoro sedam hektara otvorenog i oko 24.000 kvadratnih metara zatvorenog prostora.
Ono što dodatno povećava vrednost kompanije jeste značajan kapital u inostranstvu. Mali akcionari ističu da je sramotno što sva ova imovina danas vredi samo oko 360.000 evra, što je daleko ispod njene realne tržišne vrednosti.
Istorijski uspeh i trenutni izazovi
Da bi se razumela ozbiljnost situacije, važno je sagledati istorijski kontekst. Progres je 1990. godine ostvarivao impresivan godišnji promet od približno dve milijarde dolara. Međutim, danas je ova nekada moćna kompanija svedena na status mikro preduzeća sa svega dvadesetak zaposlenih.
Uprkos drastičnom smanjenju broja zaposlenih, Progres i dalje poseduje ogromnu imovinu. Ova diskrepanca između vrednosti imovine i trenutnog poslovanja izaziva sumnje kod malih akcionara. Oni strahuju da postoji "velika zainteresovanost određenih krugova da se domognu ove imovine za sitne pare, uvođenjem Progresa u stečaj".
Problemi sa upravljanjem i transparentnošću
Mali akcionari u svom pismu ističu i niz problema vezanih za upravljanje kompanijom i nedostatak transparentnosti. Oni navode da država proteklih godina nije preduzela korake da proveri ulaganja Progresa u inostranstvu, uključujući imovinu i nekretnine ćerki firmi u Njujorku i Parizu.
Posebno je zabrinjavajuća situacija vezana za nekretnine u Zagrebu i na primorju, koje se i danas vode u "papirima" Progresa, ali čiji je stvarni status nejasan. Ovo otvara pitanje efikasnosti upravljanja imovinom kompanije i potencijalnih propuštenih prilika za njenu valorizaciju.
Kontroverze iz prošlosti i sadašnjosti
U svom obraćanju, članovi Udruženja malih akcionara iznose i neke kontroverze iz prošlosti kompanije. Oni navode da je tokom perioda sankcija devedesetih godina, tadašnji direktor Mirko Marjanović na ime jednog zaposlenog na Kipru otvorio novu ofšor kompaniju. Prema njihovim tvrdnjama, taj zaposleni je danas multimilioner, a država ga je preko Akcionarskog fonda u Skupštini akcionara Progresa predložila i izabrala u Izvršni odbor kompanije.
Ova situacija otvara brojna pitanja o transparentnosti poslovanja i potencijalnim konfliktima interesa unutar kompanije. Mali akcionari su zatražili objašnjenje o ovome od Ministarstva privrede, ali su dobili odgovor da Akcionarski fond funkcioniše kao akcionarsko društvo i da ministarstvo nad njim nema nikakvu nadležnost.
Državno vlasništvo i pad vrednosti akcija
Država Srbija je postala većinski vlasnik Progresa 2011. godine, prihvativši da joj se za potraživanje za poreze i doprinose od približno 425 miliona dinara, umesto gotovog novca daju akcije. U tom trenutku, nominalna vrednost tih akcija iznosila je oko 600 dinara.
Međutim, situacija se značajno promenila kada je Progres, po nalogu države, morao da proknjiži gubitak po osnovu presuda u korist kompanija Procter & Gamble i Gazprom banke. Ovo je dovelo do naglog pada cene akcija na berzi, koja se do danas nije oporavila.
Zaključak: Neizvesna budućnost Progresa
Sudbina kompanije Progres ostaje neizvesna, balansirana između značajne imovine i ozbiljnih finansijskih problema. Apel malih akcionara predsedniku Vučiću predstavlja poslednji pokušaj da se spreči potencijalni stečaj i sačuva vrednost ove nekada uspešne firme. Rešavanje situacije Progresa zahteva hitnu pažnju i koordinisanu akciju svih relevantnih državnih institucija.