Skupština grada Niša nedavno je usvojila Program pomoći radnicima propalih niških društvenih i državnih firmi, izazvavši burne reakcije među radnicima. Ovaj program, koji predviđa isplatu od približno 2,1 milijarde dinara u četiri godišnje rate, namenjen je radnicima koji potražuju zaostale plate. Međutim, mnogi radnici su izrazili nezadovoljstvo uslovima programa i okupili se ispred Gradske kuće kako bi izneli svoje zahteve.
Kontroverze oko Programa pomoći radnicima
Program pomoći radnicima, usvojen od strane skupštine grada Niša, izazvao je značajne kontroverze među radnicima propalih firmi. Većina radnika odbija da potpiše sporazum sa gradom Nišom o isplati pomoći ukoliko on ne obuhvata isplatu zaostalih plata, kamata i sudskih troškova. Ovo je dovelo do tenzija između gradskih vlasti i radnika, koji već godinama čekaju na rešenje svojih finansijskih problema.
Radosav Spaić, predstavnik Udruženja radnika "Pobeda", ističe da je usvojeni program neprecizan: "Program je nejasan jer se u njemu pominje i pomoć i plate i kamate. Ako nam isplaćuju socijalnu pomoć preko Centra za socijalni rad, nema kamate. Međutim, Privredni sud nam je potvrdio presude sa precizno navedenim iznosima glavnice i kamate."
Spaić dalje objašnjava svoj lični slučaj: "Moj osnovni dug za rad u 'Jastrepcu' iznosi otprilike 500.000 dinara, dok je kamata oko 900.000 dinara. Ne možemo prihvatiti rešenje koje ne uzima u obzir ove činjenice."
Zahtevi radnika i pregovori sa gradskim vlastima
Radnici insistiraju na detaljnijem definisanju Programa pomoći pre nego što pristanu na bilo kakav sporazum. Traže sastanak sa gradonačelnikom Niša, Dragoslavom Pavlovićem, kako bi se program precizirao "do poslednje pare". Ovakav pristup pokazuje oprez radnika, koji ne žele da rizikuju gubitak svojih prava nakon višegodišnjeg čekanja.
Radiša Spasić, još jedan predstavnik radnika, ukazuje na dodatne nejasnoće u vezi sa usvojenim programom. On ističe problem sa spiskom potraživanja radnika: "Podaci o potraživanjima dobijeni su od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, ali taj spisak nije relevantan. Na njemu se nalaze i radnici koji su se žalili Ustavnom sudu i bili isplaćeni ili će biti isplaćeni po presudama tog suda."
Spasić predlaže kreiranje novog, ažuriranog spiska: "Potrebno je napraviti novi spisak sa imenima ljudi koji još nisu isplaćeni, sa tačnim podacima o njihovim potraživanjima. Očekujemo da će biti potreban barem mesec dana za prijavljivanje, nakon čega ćemo imati jasniju sliku o broju radnika i ukupnom iznosu neisplaćenih zarada."
Istorija radničkih protesta i dugogodišnji problemi
Problemi radnika propalih niških firmi nisu nov fenomen. Već 14 godina, radnici Mašinske industrije, Elektronske industrije i drugih nekadašnjih društvenih preduzeća okupljaju se svakog petka ispred Gradske kuće, zahtevajući isplatu zaostalih plata. Neki od njih potražuju više od 100 neisplaćenih plata, što svedoči o dubini i dugotrajnosti ovog problema.
Ovakva situacija ukazuje na sistemske probleme u procesu tranzicije i privatizacije u Srbiji, koji su doveli do propasti nekada uspešnih industrijskih gigana u Nišu i drugim gradovima. Posledice ovih procesa i dalje opterećuju ne samo radnike i njihove porodice, već i celokupnu lokalnu ekonomiju i društvo.
Perspektive za rešavanje dugogodišnjeg problema
Rešavanje problema radnika propalih niških firmi predstavlja kompleksan izazov koji zahteva saradnju svih uključenih strana. Gradske vlasti moraju pokazati veću fleksibilnost i razumevanje za specifične situacije radnika, dok radnici treba da ostanu otvoreni za dijalog i kompromis.
Potreba za transparentnošću i pravednošću u procesu isplate zaostalih plata i pomoći je ključna za uspešno rešavanje ovog dugogodišnjeg problema. Takođe, važno je razmotriti dugoročne strategije za revitalizaciju niške industrije i stvaranje novih radnih mesta, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih situacija u budućnosti.
U zaključku, Program pomoći radnicima propalih niških firmi, iako predstavlja korak ka rešavanju dugogodišnjeg problema, i dalje izaziva kontroverze i nezadovoljstvo među radnicima. Potrebni su dalji pregovori i preciznije definisanje uslova programa kako bi se postiglo rešenje prihvatljivo za sve strane. Samo kroz otvoreni dijalog i uzimanje u obzir specifičnih situacija radnika može se postići pravedno i održivo rešenje ovog kompleksnog društveno-ekonomskog pitanja.