Prodaja rudnika Lece kod Medveđe izazvala je značajnu pažnju javnosti zbog kontroverznih uslova licitacije i potencijalnih implikacija za rudarsku industriju Srbije. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je oglas koji je pokrenuo brojna pitanja o transparentnosti procesa i stvarnoj vrednosti ovog značajnog resursa.
Detalji licitacije i kontroverze oko cene
Rudnik Lece, poznat po svojim rezervama olova, cinka, zlata i srebra, našao se u centru pažnje nakon što je ALSU raspisala oglas za njegovu prodaju. Procenjena vrednost rudnika iznosi približno 8 milijardi dinara, dok je početna cena na javnom nadmetanju postavljena na oko 4 milijarde dinara, što je izazvalo sumnje u opravdanost ove procene.
Javno nadmetanje zakazano je za 26. avgust, a uslovi za učešće su izazvali kontroverze. Zainteresovani kupci moraju da plate 129 miliona dinara za otkup prodajne dokumentacije, što je neuobičajeno visok iznos. Pored toga, potrebno je uplatiti depozit od 1,6 milijardi dinara, što predstavlja 20% procenjene vrednosti rudnika.
Sumnje u transparentnost procesa
Stručnjaci iz oblasti rudarstva i ekonomije izrazili su zabrinutost da bi ovako visoka cena otkupa dokumentacije mogla da ograniči konkurenciju i potencijalno dovede do prodaje rudnika ispod njegove stvarne tržišne vrednosti. Uobičajena praksa je da se cena otkupa dokumentacije drži na niskom nivou kako bi se privukao što veći broj potencijalnih kupaca.
Jedan anonimni izvor, citiran u medijima, tvrdi da bi realna cena za otkup dokumentacije trebalo da bude između 10.000 i 30.000 evra, naglašavajući da je "sve iznad toga nedopustivo visoko". Ova situacija pokreće pitanja o motivima iza postavljanja tako visokog praga za učešće u licitaciji.
Potencijalni kupci i interesi
Među potencijalnim kupcima spominje se Velimir Jovanović, vlasnik kompanije Mediolanum invest, koji je jedan od poverilaca rudnika. Takođe, spekuliše se o mogućem interesu kineskih kompanija, uključujući Zijin, koji je već vlasnik RTB-a Bor.
Interesovanje kineskih investitora za srpske rudnike nije novost, s obzirom na njihovo već značajno prisustvo u sektoru. Međutim, visoka cena otkupa dokumentacije mogla bi da odvrati neke potencijalne investitore, što otvara pitanje da li je ovo namerna strategija da se favorizuju određeni kupci.
Istorija rudnika i trenutno poslovanje
Rudnik Lece nalazi se u stečaju od 2017. godine, kada je uhapšen njegov tadašnji vlasnik Miroslav Bogićević. Uprkos stečaju, rudnik je nastavio da posluje, pokazujući sve bolje rezultate iz godine u godinu. Međutim, finansijski izveštaji za 2023. godinu još uvek nisu dostupni javnosti, što dodatno podstiče spekulacije o stvarnom stanju rudnika.
Prvobitno dostavljeni finansijski izveštaji bili su nepotpuni, što je dovelo do zahteva Agencije za privredne registre (APR) za ispravkom. Sredinom jula ove godine, rudnik Lece je zatražio odustanak od prethodno podnetog izveštaja, navodeći "pogrešno odabranu vrstu zahteva" kao razlog.
Implikacije za rudarsku industriju Srbije
Prodaja rudnika Lece mogla bi imati značajne implikacije za rudarsku industriju Srbije. Kao jedan od najvećih rudnika zlata u Evropi, prema rečima bivšeg vlasnika, Lece predstavlja važan strateški resurs. Način na koji se sprovodi ova prodaja mogao bi postaviti presedan za buduće transakcije u sektoru.
Stručnjaci upozoravaju da bi netransparentnost procesa i potencijalno potcenjivanje vrednosti rudnika mogli dovesti do dugoročnih negativnih posledica po srpsku ekonomiju. Ističu važnost pravilne procene resursa i fer konkurencije u procesu prodaje.
U zaključku, prodaja rudnika Lece predstavlja složen slučaj koji zahteva pažljivu analizu. Visoka cena otkupa dokumentacije, nejasnoće oko finansijskih izveštaja i spekulacije o potencijalnim kupcima stvaraju atmosferu neizvesnosti. Kako se približava datum licitacije, ostaje da se vidi da li će proces biti transparentan i da li će rudnik Lece biti prodat po ceni koja odražava njegovu stvarnu vrednost.