Na nedavnoj aukciji, deo imovine nekadašnje fabrike Radoje Dakić prodat je gradu Podgorica za gotovo 1,9 miliona evra. Ova prodaja označava značajan korak u rešavanju dugogodišnjeg problema bivših radnika i razvoja gradske infrastrukture.
Detalji prodaje imovine Radoja Dakića
Prema izjavi Milana Vukčevića, predsednika Koordinacionog odbora bivših radnika preduzeća Radoje Dakić, na aukciji je prodato šest katastarskih parcela. Ukupna površina prodatog zemljišta iznosi približno 5.540 kvadratnih metara. Grad Podgorica, kao jedini ponuđač, planira da ovo zemljište iskoristi za izgradnju saobraćajnice sa kružnim tokom i povezivanje sa Cetinjskom magistralom.
Vukčević je istakao da je kvadratni metar zemljišta prodat za 336,86 evra, što je znatno više u poređenju sa prethodnim prodajama. "Ova cena je bliska tržišnoj vrednosti i pokazuje da je Elaborat za eksproprijaciju poštovan", objasnio je Vukčević. Ovo predstavlja značajan napredak u odnosu na ranije ponude, koje su bile znatno niže - prva je iznosila 133 evra po kvadratu, a druga čak samo 119 evra.
Raspodela sredstava i zastupanje radnika
Sredstva od prodaje biće dodeljena određenom broju bivših radnika Radoja Dakića koji su stavili založno pravo na prodati deo imovine. Veselin Raspopović i advokatska kancelarija Dragana Prelevića zastupaju većinu ovih radnika. Advokat Aleksandar Vojinović, koji je predstavljao kancelariju Prelevića, i Raspopović, koji zastupa 751 radnika, prisustvovali su prodaji.
Ova transakcija predstavlja važan korak ka rešavanju višedecenijskog duga prema radnicima nekada najveće jugoslovenske fabrike građevinskih mašina i gvozdenih konstrukcija. Međutim, važno je napomenuti da za četiri katastarske parcele nije bilo interesovanja, što ukazuje na potrebu za daljim naporima u rešavanju preostale imovine.
Značaj za grad Podgoricu i bivše radnike
Kupovina ovog zemljišta od strane grada Podgorice ima višestruki značaj. S jedne strane, omogućava razvoj gradske infrastrukture, posebno u pogledu unapređenja saobraćajne mreže. S druge strane, pruža dugo očekivanu finansijsku satisfakciju za deo bivših radnika Radoja Dakića.
Ova prodaja takođe ilustruje složenost procesa privatizacije i likvidacije nekadašnjih društvenih preduzeća. Potrebno je balansirati između interesa bivših radnika, potreba lokalne zajednice i tržišnih principa. U slučaju Radoja Dakića, čini se da je postignut kompromis koji donekle zadovoljava sve strane.
Javno nadmetanje za deo nepokretnosti preduzeća sprovedeno je na osnovu oglasa objavljenog sredinom jula, što ukazuje na transparentnost procesa. Ipak, činjenica da je grad Podgorica bio jedini ponuđač otvara pitanja o širem interesu za ovu imovinu i potencijalnim budućim prodajama preostalih parcela.
U zaključku, prodaja dela imovine Radoja Dakića gradu Podgorici predstavlja značajan korak u rešavanju dugogodišnjeg problema. Dok će neki radnici konačno dobiti svoja potraživanja, grad dobija prostor za razvoj infrastrukture. Ovaj slučaj može poslužiti kao model za rešavanje sličnih situacija u regionu.