Probni rad je značajan aspekt zapošljavanja u Srbiji, koji omogućava poslodavcima da procene kompetencije novih radnika. Međutim, ova praksa je strogo regulisana zakonom, a nepoštovanje propisa može dovesti do ozbiljnih posledica.
Zakonski okvir probnog rada u Srbiji
Probni rad je definisan Zakonom o radu kao opcioni period koji se može ugovoriti isključivo pri sklapanju prvog ugovora o radu. Ovo znači da poslodavci nemaju mogućnost da naknadno uvedu probni rad putem aneksa, čak ni kada zaposleni menja poziciju unutar kompanije. Takav pokušaj bi se smatrao zloupotrebom zakonskih odredbi.
Zakonodavac je postavio jasno ograničenje trajanja probnog rada na maksimalno šest meseci. Ovo ograničenje služi da zaštiti prava radnika i spreči potencijalne zloupotrebe od strane poslodavaca. Važno je napomenuti da se probni rad razlikuje od premeštaja na drugi odgovarajući posao, koji se može regulisati aneksom ugovora o radu.
Prava i obaveze poslodavaca tokom probnog rada
Iako probni rad nije obavezan, poslodavci imaju pravo da ga uvedu kako bi procenili da li novi zaposleni odgovara potrebama kompanije. Međutim, poslodavci moraju biti oprezni i poštovati zakonske okvire prilikom sprovođenja probnog rada.
Prema rečima advokata iz kancelarije Stojković Advokati: "Pre nego što se odlučite za premeštaj zaposlenog na drugu poziciju, neophodno je osloniti se na činjenicu da su njegove radne sposobnosti već potvrđene. Ukoliko zaposleni ne zadovoljava kriterijume novog radnog mesta, zakon dozvoljava raskid ugovora, ali je ključno poštovati sve propisane procedure kako bi se izbegli eventualni pravni problemi."
Zakon ne propisuje specifičan način na koji poslodavac treba da proverava sposobnosti radnika tokom probnog rada. To može biti u vidu:
- Direktnog praćenja od strane poslodavca
- Nadzora od strane neposrednog rukovodioca
- Formiranja posebne komisije za praćenje i ocenjivanje
Opcije u slučaju nezadovoljavajućeg probnog rada
Ukoliko zaposleni ne pokaže dovoljno znanja i stručnosti tokom probnog rada, poslodavac ima dve opcije:
- Prekid radnog odnosa pre isteka probnog rada: Ako se ustanovi da radnik nema dovoljno kompetencija za svoje radno mesto pre isteka probnog perioda, poslodavac može dati otkaz. Ovaj proces je kraći i jednostavniji od standardnog otkaznog postupka.
- Prekid radnog odnosa na kraju probnog perioda: Ako se procena vrši tokom čitavog probnog perioda, poslodavac može zaključiti da zaposleni ne zadovoljava kriterijume na kraju tog perioda.
Advokat Dragana Vidaković ističe: "U oba slučaja, poslodavac mora doneti rešenje o otkazu sa detaljnim obrazloženjem. Razlozi moraju biti objektivni i zasnovani na proceni radnih sposobnosti zaposlenog."
Specifičnosti probnog rada u državnoj službi
Probni rad u državnim organima je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos, izuzev pripravnika i zaposlenih u kabinetima. Državni službenici na položaju ne podležu probnom radu.
Proces praćenja probnog rada u državnoj službi je strogo definisan:
- Neposredno pretpostavljeni prati rad službenika
- Nakon probnog perioda, daje se pismeno mišljenje o učinku službenika
- U slučaju nezadovoljavajućeg učinka, radni odnos se otkazuje bez prava na novčanu naknadu
U zaključku, probni rad predstavlja važan instrument u procesu zapošljavanja u Srbiji, ali zahteva pažljivo razumevanje i primenu zakonskih odredbi. Poslodavci moraju biti svesni svojih prava i obaveza, dok zaposleni treba da budu upoznati sa svojim pravima tokom ovog perioda.