U proteklih nekoliko godina, crnogorski potrošači su se suočili sa značajnim finansijskim opterećenjem zbog subvencija privatnim proizvođačima električne energije. Ova situacija je rezultat politike koju je inicirala prethodna vlada, a nastavile su je i naredne administracije, što je dovelo do kompleksnih izazova u energetskom sektoru zemlje.
Uticaj subvencija na proizvodnju struje u privatnom sektoru
Prema podacima ASP-a, građani Crne Gore su u poslednjih nekoliko godina izdvojili približno 100 miliona evra za subvencionisanje privatnih proizvođača električne energije. Ova praksa, koju je 2016. godine uvela vlada DPS-a, nastavljena je i pod narednim administracijama, što je dovelo do značajnog finansijskog opterećenja za potrošače.
Dok Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) najavljuje početak izgradnje prve faze vetroelektrane Gvozd snage 54 MW kao istorijski uspeh, vlada predvođena Dritanom Abazovićem je izdala urbanističko-tehničke uslove za izgradnju solarnih i vetroelektrana sa ukupnom instalisanom snagom od preko 2.300 MW. Ovaj obim je gotovo dvostruko veći od trenutne instalisane snage svih energetskih objekata u zemlji, koja iznosi 1.067 MW.
Izazovi za elektroenergetski sistem i potrošače
Ovakav razvoj situacije predstavlja značajne izazove za elektroenergetski sistem Crne Gore. Trenutna prenosna mreža nije u mogućnosti da prihvati toliku količinu nove energije, što zahteva dodatna ulaganja u infrastrukturu. Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) bi morao da investira stotine miliona evra u nadogradnju mreže, a ti troškovi bi se verovatno prelili na potrošače kroz račune za struju.
Stručnjaci iz ASP-a upozoravaju da se ovakvim pristupom razvoj prenosne mreže prilagođava privatnim interesima, umesto stvarnim potrebama građana i javnom interesu. Ovo bi moglo dovesti do dugoročnih negativnih posledica po energetsku stabilnost i cene električne energije u zemlji.
Kontroverzne odluke i zakonske izmene
Vlada Dritana Abazovića je, uprkos ograničenjima prenosne mreže, donela niz kontroverznih odluka. Prvo je izmenjen Zakon o uređenju prostora, čime je vladi dato pravo da izdaje urbanističko-tehničke uslove. Zatim je usvojen sporni podzakonski akt, što je rezultiralo izdavanjem oko 30 urbanističkih uslova za gradnju solarnih i vetroelektrana u roku od godinu i po dana.
Većina ovih dozvola je izdata iz kabineta tadašnje ministarke Ane Novaković Đurović, dok je manji deo izdao njen naslednik Janko Odović. Trenutni ministar Slaven Radunović nije najavio nikakve promene u vezi sa ovim kontroverznim pravilnikom, niti je zatražio zakonske izmene koje bi bile u korist javnog interesa.
Stanje obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori
EPCG trenutno upravlja sa dve velike hidroelektrane, Perućica i Piva, koje imaju ukupnu instalisanu snagu od oko 650 MW. Pored toga, kompanija je pokrenula program ugradnje solarnih panela za domaćinstva, sa procenjenom instalisanom snagom do 100 MW. Termoelektrana Pljevlja, sa 225 MW instalisane snage, i dalje proizvodi struju iz uglja, ali se očekuje da će uskoro morati da prestane sa radom zbog ekoloških razloga.
Uprkos višegodišnjim najavama o izgradnji novih obnovljivih izvora energije, napredak EPCG-a u ovom području je ograničen. Projekat vetroelektrane Gvozd, koji se najavljuje od 2018. godine, još uvek nije realizovan, a EPCG ima malo vlasništvo u zajedničkoj kompaniji koja ga razvija. Projekat solarne elektrane Briska gora je propao nakon niza godina, dok se drugi projekti, poput solarne elektrane i hidroelektrane na Bilećkom jezeru, još uvek nalaze u fazi razmatranja.
Zaključak: Potreba za balansiranim pristupom u proizvodnji struje
Situacija u crnogorskom energetskom sektoru ukazuje na potrebu za balansiranim pristupom koji bi uzeo u obzir interese potrošača, zahteve za obnovljivim izvorima energije i potrebe za modernizacijom elektroenergetskog sistema. Dok privatni investitori brzo napreduju u razvoju novih projekata, državna elektroprivreda zaostaje u realizaciji svojih planova za obnovljive izvore energije.
Ova neravnoteža mogla bi dovesti do dugoročnih problema u snabdevanju električnom energijom i povećanja troškova za potrošače. Stoga je neophodno preispitati trenutnu politiku subvencija i izdavanja dozvola, te uskladiti razvoj energetskog sektora sa stvarnim potrebama građana i mogućnostima elektroenergetskog sistema Crne Gore.