Privatizacija u Srbiji doživela je značajne promene usvajanjem novog Zakona o privatizaciji 2014. godine. Ovaj zakon je uveo nove modele i procedure, menjajući način na koji se državna i društvena preduzeća transformišu u privatno vlasništvo.
Novi Zakon o privatizaciji: Ključne promene
Novi zakon, usvojen 2014. godine, doneo je suštinske izmene u procesu privatizacije, koja predstavlja prelazak državnog ili društvenog vlasništva u privatne ruke. Od njegovog stupanja na snagu, odredbe su primenjene na približno 153 preduzeća, bilo kroz pronalaženje novih vlasnika, pokretanje stečaja ili obustavu procesa privatizacije.
Trenutno se na spisku Ministarstva privrede za privatizaciju nalazi oko 58 preduzeća. Od tog broja, 56 je u fazi analize i pripreme javnog poziva za potencijalne kupce. Među njima se ističu poznati proizvođač keramike iz Kikinde, Toza Marković, i beogradsko izdavačko preduzeće Rad, za koje su javni pozivi u toku. Posebnu pažnju javnosti privlači očekivano okončanje procedure za Slavija hotele.
Novi modeli privatizacije
Za razliku od prethodnog zakona, koji je bio poznat po javnim aukcijama i tenderima, novi zakon uvodi četiri osnovna modela privatizacije:
- Prodaja kapitala
- Prodaja imovine
- Strateško partnerstvo
- Prenos kapitala bez naknade
Ovi modeli se sprovode metodom javnog prikupljanja ponuda, sa ili bez javnog nadmetanja. Ovakav pristup omogućava veću fleksibilnost u procesu privatizacije i potencijalno privlači širi spektar investitora.
Primeri privatizacije po novom zakonu
Jedan od skorašnjih primera privatizacije koji je privukao pažnju javnosti jeste slučaj Slavija hotela. U ovom procesu primenjena je metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem. Međutim, stigla je samo jedna ponuda, i to od kompanije Mat Real Estate, u većinskom vlasništvu Petra Matijevića, poznatog po ulaganjima u mesnu industriju i hotelijerstvo.
Još jedan primer je privatizacija trgovačke firme Tehnohemija ad iz Sremske Mitrovice. Ugovor o prodaji kapitala potpisan je 7. decembra, a predmet prodaje bio je paket akcija koji je činio nešto više od 70% ukupnog kapitala preduzeća. Jedini ponuđač bila je firma Geo-projekt iz Sremske Mitrovice, koja je postala vlasnik za približno 511.614 evra.
Raspodela sredstava od privatizacije
Zakon precizno definiše kako se raspoređuje novac dobijen od prodaje društvenog kapitala:
- 10% ide Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)
- 50% se izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Srbije (ili Vojvodine, ako je sedište subjekta privatizacije u toj pokrajini)
- 5% se koristi za isplatu naknade licima čija je imovina nacionalizovana
- 5% ide za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije
- Preostalih 30% sredstava Vlada raspoređuje posebnom odlukom za druge namene
Izazovi i rezultati privatizacije
Tokom 2023. godine, Ministarstvo privrede potpisalo je samo dva ugovora o privatizaciji – za Tehnohemiju iz Sremske Mitrovice i Nedeljne novine iz Bačke Palanke. Ovo ukazuje na usporavanje procesa privatizacije u odnosu na prethodne godine.
Važno je napomenuti da privatizacija ne završava uvek prodajom. U nekim slučajevima, proces može rezultirati stečajem ili obustavom postupka. Na primer, društveno preduzeće za vodosnabdevanje "Selova" završilo je u stečaju ove godine, nakon što je poslednji put 2010. godine nad njim otvoren postupak restrukturiranja.
Interesantan je i slučaj Rudnika Kovin, jedinog rudnika za podzemnu eksploataciju lignita u Srbiji. Privatizacija ovog preduzeća je obustavljena, a akcije su prenete u vlasništvo Republike Srbije. Vlada je primila predlog za strateško partnerstvo između EPS-a i akcionarskog društva Rudnik Kovin, što ukazuje na mogućnost alternativnih rešenja u slučajevima kada klasična privatizacija nije optimalno rešenje.
Zaključak: Budućnost privatizacije u Srbiji
Novi Zakon o privatizaciji doneo je značajne promene u procesu transformacije društvenog i državnog kapitala u Srbiji. Iako je tempo privatizacije usporen, zakon pruža fleksibilnije opcije za rešavanje statusa preostalih preduzeća. Budućnost će pokazati kako će se ovaj proces dalje razvijati i kakav će uticaj imati na srpsku privredu u celini.