Vlada Srbije je nedavno donela odluku o privatizaciji nekada moćne kompanije Progres AD, što je izazvalo brojne reakcije i pokrenulo pitanja o vrednosti imovine i budućnosti ovog nekadašnjeg giganta. Ova odluka otvara niz kompleksnih pitanja vezanih za procenu vrednosti kapitala, prava malih akcionara i potencijalne posledice po srpsku ekonomiju.
Odluka o privatizaciji i procena vrednosti kapitala
Na sednici održanoj 27. juna, Vlada Srbije je usvojila odluku o postupku privatizacije kompanije Progres AD. Prema dokumentu u koji je Biznis.rs imao uvid, planirano je da se proda celokupan javni kapital u ovoj kompaniji. Međutim, ključno pitanje koje se nameće jeste procena vrednosti tog kapitala.
Progres AD poseduje značajnu imovinu u vidu nekretnina i udela u drugim kompanijama, uključujući i rudnik Trepča. Ova činjenica dodatno komplikuje proces procene vrednosti i otvara prostor za potencijalne kontroverze u postupku privatizacije.
Struktura vlasništva i uloga državnih institucija
Prema podacima CRHOV, državne institucije poseduju najmanje 51% kapitala Progresa AD. Među njima, najveći udeo pripada Akcionarskom fondu. Ostali značajni državni suvlasnici uključuju:
- Republički fond za PIO
- Grad Beograd
- Republika Srbija
- Fond za razvoj
Ovakva struktura vlasništva znači da bi potencijalni novi vlasnik mogao steći većinski udeo u kompaniji, što otvara pitanja o budućem upravljanju i strateškom usmerenju Progresa AD.
Pozicija malih akcionara i istorija vrednosti akcija
Mali akcionari Progresa AD, koji se godinama bore za očuvanje imovine i fer tretman u raspolaganju kapitalom, ističu važne činjenice vezane za istoriju vrednosti akcija kompanije. Oni podsećaju da je država Srbija postala većinski vlasnik 2011. godine, prihvativši akcije nominalne vrednosti od 600 dinara po komadu umesto gotovog novca za potraživanje od približno 425 miliona dinara za poreze i doprinose.
Međutim, situacija se značajno promenila u proteklim godinama. Prema podacima Beogradske berze od 22. avgusta, akcija Progresa vredela je samo sedam dinara, dok je tržišna kapitalizacija iznosila svega 42,83 miliona dinara, što je ekvivalentno približno 365.000 evra. Ovo dramatično obezvređivanje akcija izaziva zabrinutost među malim akcionarima.
Imovina Progresa AD i njen značaj
Uprkos niskoj tržišnoj vrednosti akcija, Progres AD i dalje poseduje značajnu imovinu. Ovo uključuje:
- Nekretnine u Hrvatskoj:
- 2.000 kvadratnih metara u centru Zagreba
- Vila "Saborka" od približno 500 kvadratnih metara na Malom Lošinju
- Udeo u rudniku Trepča
- Nekretnine u Beogradu, uključujući deo "Palate Progres" i Galeriju Progres u Knez Mihailovoj ulici
- Logistički centar u Krnjači na Pančevačkom putu
Ova imovina predstavlja značajan faktor u proceni stvarne vrednosti kompanije, što dodatno komplikuje proces privatizacije i postavlja pitanja o fer vrednosti akcija.
Finansijske obaveze i kontroverze
Prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, Progres AD ima značajne poreske obaveze. Kumulirane odložene poreske obaveze na dan 31.12.2023. godine iznosile su približno 196,77 miliona dinara. Međutim, mali akcionari osporavaju legitimnost ovog duga, nazivajući ga "nonsensom".
Oni ističu da je kompaniji prethodno odobren UPPR, prema kojem su država Srbija, Grad Beograd i javna preduzeća trebali da otpišu potraživanja nakon uspešnog okončanja plana. Uprkos tome, Poreska uprava sada traži od Progresa da plati porez na dobit, što akcionari smatraju nelogičnim s obzirom na minimalan promet kompanije.
Zahtevi malih akcionara i budućnost privatizacije
Udruženje malih akcionara Progresa AD zauzelo je čvrst stav po pitanju vrednosti njihovih udela. Oni insistiraju da neće prihvatiti manje od 600 dinara po akciji, bilo da se radi o privatizaciji ili otkupu od strane države. Štaviše, njihovo trenutno stanovište je da bi fer vrednost akcije trebala biti najmanje 1.750 dinara.
Ovakav stav malih akcionara mogao bi značajno uticati na proces privatizacije Progresa AD. Njihovo insistiranje na višoj ceni akcija, zasnovano na proceni vrednosti imovine kompanije, moglo bi usporiti ili čak blokirati proces privatizacije ukoliko se ne postigne kompromis.
U zaključku, privatizacija Progresa AD predstavlja složen proces koji uključuje brojne izazove. Od procene vrednosti imovine do rešavanja pitanja poreskih dugova i zadovoljenja zahteva malih akcionara, ovaj proces će zahtevati pažljivo balansiranje različitih interesa. Budućnost nekada moćne kompanije zavisiće od sposobnosti svih uključenih strana da pronađu održivo rešenje koje će očuvati vrednost imovine i zaštititi interese svih akcionara.