U najnovijem talasu privatizacije, Ministarstvo privrede Republike Srbije pokrenulo je postupak prodaje udela u tri značajna državna preduzeća. Ovaj potez predstavlja nastavak napora vlade da restrukturira i modernizuje javni sektor, privlačeći pri tome privatne investicije.
Novi pozivi za privatizaciju državnih preduzeća
Ministarstvo privrede je nedavno objavilo tri poziva za prikupljanje ponuda, tražeći kupce za udele u kompanijama NIP Borba, Energo-Zelena i Ribarsko gazdinstvo. Ovaj potez označava značajan korak u procesu privatizacije, koji podrazumeva transfer vlasništva državnih preduzeća u privatne ruke.
Među ponuđenim preduzećima, akcije beogradskog Ribarskog gazdinstva po prvi put se nalaze u ponudi. Početna cena za ovaj paket akcija iznosi približno 2,77 miliona evra. S druge strane, početne cene za NIP Borbu i Energo-Zelenu su značajno smanjene nakon neuspelih prethodnih pokušaja prodaje. Sada se za kapital Borbe traži minimum 2,76 miliona evra, dok je za akcije Energo-Zelene postavljena minimalna cena od 5,1 milion evra.
Detalji ponude za Ribarsko gazdinstvo
Ribarsko gazdinstvo, preduzeće specijalizovano za slatkovodnu akvakulturu, odnosno uzgoj i tov ribe, predstavlja zanimljivu investicionu priliku. Potencijalnim kupcima se nudi većinski paket od 76,53% akcija, trenutno u vlasništvu Registra akcija i udela, kao i Akcionarskog fonda.
Važno je napomenuti da država nije jedini akcionar ovog preduzeća. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, značajan udeo od skoro 17% akcija poseduje DTD Holding, renomirani proizvođač hrane poznat po brendu Ribella.
Procenjena vrednost kapitala Ribarskog gazdinstva iznosi otprilike 3,63 miliona evra, prema stanju na dan 31. decembra 2023. godine. Međutim, početna cena za paket akcija ponuđen u postupku privatizacije je nešto niža i iznosi oko 2,77 miliona evra.
Uslovi učešća u privatizaciji Ribarskog gazdinstva
Ministarstvo privrede je postavilo sledeće uslove za učešće u postupku privatizacije Ribarskog gazdinstva:
- Pravo učešća imaju domaća i strana pravna i fizička lica, kao i konzorcijumi
- Rok za podnošenje prijava i ponuda je 24. septembar
- Potrebno je otkupiti prodajnu dokumentaciju po ceni od 100.000 dinara
- Obavezno je položiti bankarsku garanciju na ime depozita u iznosu od 277.500 evra
Otvaranje ponuda za Ribarsko gazdinstvo, čije je sedište u beogradskoj opštini Rakovica, zakazano je za 26. septembar u 10 časova u prostorijama Ministarstva privrede.
Novi pokušaji prodaje NIP Borbe i Energo-Zelene
Nakon neuspešnih pokušaja prodaje krajem prošle nedelje, Ministarstvo privrede je brzo reagovalo i raspisalo nove pozive za prodaju kapitala beogradskog NIP Borba i inđijske Energo-Zelene.
Kapital NIP Borbe se sada nudi po znatno sniženoj početnoj ceni koja predstavlja 50% procenjene vrednosti kapitala, odnosno približno 2,76 miliona evra. Potencijalni kupac će postati vlasnik 36,4% akcija ovog nekada čuvenog novinskog preduzeća.
Iako čuveni dnevni list Borba odavno ne izlazi, NIP Borba i dalje poseduje značajnu imovinu. Prema javnim podacima iz katastra, ovo preduzeće se vodi kao nosilac prava korišćenja na dve parcele na Trgu Nikole Pašića na brojevima 7 i 7a. Posebno je poznata po zgradi na toj adresi, koja se u katastru vodi kao privatna svojina Borbe.
Kompleksna vlasnička struktura NIP Borbe
Važno je napomenuti da država nije jedini akcionar NIP Borbe. Vlasnička struktura ovog preduzeća je prilično složena:
- Republika Srbija i PIO fond nude svoje akcije u okviru ovog postupka privatizacije
- Grad Beograd poseduje značajan udeo od 21,32% akcija
- NID Kompanija Novosti AD, u stopostotnom vlasništvu Media 026 d.o.o. Vučak, poseduje 19,04% akcija
- Sama Media 026 direktno poseduje dodatnih 7,7% kapitala NIP Borbe
Potencijalni kupci akcija NIP Borbe moraju ispuniti sledeće uslove:
- Otkupiti prodajnu dokumentaciju po ceni do 100.000 dinara
- Uplatiti depozit ili položiti garanciju na iznos od 552.300 evra
- Prijaviti se za učešće u privatizaciji uz dostavljanje ponude do 24. septembra
Otvaranje ponuda za NIP Borbu zakazano je za 25. septembar.
Treći pokušaj prodaje Energo-Zelene
Energo-Zelena, kompanija specijalizovana za preradu neškodljivog otpada životinjskog porekla, po treći put u godinu dana izlazi pred potencijalne kupce. Ovoga puta, početna cena je značajno snižena u odnosu na prethodnih 10,19 miliona evra.
Država sada od potencijalnog novog vlasnika traži minimum 5,1 milion evra za potpuno vlasništvo u ovoj inđijskoj kompaniji. Ova odluka o snižavanju cene reflektuje odlučnost vlade da privuče investitore i uspešno završi proces privatizacije.
Energo-Zelena je privukla pažnju šire javnosti 2014. godine, kada je zajedno sa svojim tadašnjim akcionarom, belgijskom kompanijom Zelena N.V, pokrenula arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID). Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka naveli su značajne gubitke i štetu koja im je pričinjena zbog "niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije".
Specifični uslovi za kupovinu Energo-Zelene
Za razliku od drugih ponuđenih preduzeća, potencijalni kupci Energo-Zelene moraju ispuniti specifične kvalifikacione uslove:
- U privatizaciji može učestvovati samo domaće pravno lice iz delatnosti prerade i konzervisanja mesa
- Pravno lice mora samostalno u 2023. godini ostvariti prihod od najmanje 7,2 milijarde dinara
- Potencijalni kupac mora poslovati sa dobitkom
Ovi uslovi su postavljeni kako bi se osiguralo da budući vlasnik ima potrebno iskustvo i finansijsku stabilnost za uspešno vođenje ovog specifičnog tipa preduzeća.
Prijave sa ponudama za učešće u privatizaciji Energo-Zelene primaju se do 24. septembra. Potencijalni kupci moraju otkupiti prodajnu dokumentaciju za 100.000 dinara i uplatiti depozit od milion evra, ili alternativno, položiti prvoklasnu bankarsku garanciju u istom iznosu.
Otvaranje ponuda za Energo-Zelenu zakazano je za 26. septembar u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.
U zaključku, ovi novi pozivi za privatizaciju predstavljaju značajan korak u nastojanjima Srbije da restrukturira svoj javni sektor. Uspeh ovih prodaja mogao bi imati dalekosežne posledice na srpsku ekonomiju i privlačenje stranih investicija.