Agencija za privredne registre (APR) nedavno je objavila značajno obaveštenje koje se tiče prinudne likvidacije velikog broja privrednih društava u Srbiji. Ova mera će imati dalekosežne posledice za hiljade preduzeća i njihove vlasnike.
Razumevanje procesa prinudne likvidacije
Prinudna likvidacija je postupak koji se pokreće kada privredno društvo ne ispunjava određene zakonske obaveze. APR je identifikovao čak 3.609 privrednih društava koja su se našla u ovoj situaciji. Proces počinje objavljivanjem obaveštenja na internet stranici APR-a, nakon čega sledi period od 30 dana tokom kojeg društva mogu pokušati da otklone razloge za prinudnu likvidaciju.
Ukoliko se razlozi ne otklone, registrator privrednih subjekata pokreće postupak prinudne likvidacije. Ovo uključuje objavljivanje oglasa o prinudnoj likvidaciji koji traje 60 dana. Tokom ovog perioda, društvo dobija oznaku "u prinudnoj likvidaciji" uz svoje poslovno ime.
Razlozi za pokretanje prinudne likvidacije
Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih se može pokrenuti postupak prinudne likvidacije:
- Zabrana obavljanja delatnosti pravnosnažnim aktom
- Neregistrovanje promene ili brisanja zabranjene delatnosti
- Oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti
- Pravnosnažna presuda koja nalaže prestanak društva
- Nedostatak zakonskog ili privremenog zastupnika duže od tri meseca
- Nedostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja dve godine zaredom
Važno je napomenuti da se ovi razlozi smatraju ozbiljnim prekršajima koji ugrožavaju pravilno funkcionisanje privrednog sistema.
Posledice prinudne likvidacije za privredno društvo
Kada se objavi oglas o prinudnoj likvidaciji, društvo ulazi u specifičan pravni status. Iako organi društva nastavljaju sa radom, njihove aktivnosti su značajno ograničene:
- Društvo ne može preduzimati nove poslove
- Dozvoljeno je samo završavanje započetih poslova
- Mogu se izmirivati dospele obaveze i plaćati tekuće obaveze
- Zabranjeno je isplaćivanje dobiti ili dividende
- Imovina se ne može raspodeliti članovima društva pre brisanja iz registra
Svi sudski i upravni postupci vezani za društvo se prekidaju, a nije moguće ni registrovati promene podataka u relevantnim registrima.
Proces brisanja društva iz registra
Nakon isteka 60-dnevnog perioda oglašavanja, registrator ima dodatnih 30 dana da donese pojedinačne akte o brisanju društava iz Registra privrednih subjekata. Ovaj proces je nepovratan - jednom kada se započne, nije ga moguće obustaviti i on neizbežno vodi do brisanja društva iz registra.
Brisanje iz registra označava prestanak postojanja privrednog društva kao pravnog lica, što ima značajne pravne i finansijske posledice za sve uključene strane.
Sudbina imovine nakon prinudne likvidacije
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja nakon brisanja društva iz registra je šta se dešava sa njegovom imovinom. Prema rečima advokata Mine Petrović:
"Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. U slučaju ortačkog društva bez kapitala, imovina se raspodeljuje na jednake delove između ortaka."
Međutim, važno je napomenuti da ova raspodela imovine ne oslobađa članove društva od odgovornosti za obaveze društva. Članovi odgovaraju za obaveze do visine vrednosti primljene imovine u periodu od tri godine nakon brisanja društva iz registra.
Razlike između prinudne i dobrovoljne likvidacije
Postoje značajne razlike u posledicama između prinudne i dobrovoljne likvidacije, posebno kada je reč o odgovornosti članova društva:
- Prinudna likvidacija: Kontrolni član d.o.o. i kontrolni akcionar odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u periodu od tri godine nakon brisanja iz registra.
- Dobrovoljna likvidacija: Članovi d.o.o. i a.d. odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine.
Ova razlika u odgovornosti predstavlja značajan faktor koji treba uzeti u obzir pri razmatranju opcija za prestanak poslovanja privrednog društva.
Zaključak o prinudnoj likvidaciji u Srbiji
Proces prinudne likvidacije predstavlja ozbiljan izazov za privredno društvo i njegove članove. Ova mera, koju sprovodi APR, ima za cilj održavanje integriteta privrednog sistema kroz eliminaciju društava koja ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Vlasnici i menadžeri privrednih društava moraju biti svesni potencijalnih posledica nepoštovanja zakonskih propisa i važnosti pravovremenog reagovanja na obaveštenja APR-a.