U najnovijem izveštaju o gradskom budžetu Beograda, očekuje se značajan porast prihoda od poreza na imovinu u 2025. godini. Ova prognoza ukazuje na dinamične promene u tržištu nekretnina i poreskoj politici glavnog grada Srbije.
Očekivani rast prihoda od poreza na imovinu
Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, nedavno je izneo projekcije vezane za gradski budžet za 2025. godinu. Prema njegovim rečima, očekuje se da će prihod od poreza na imovinu dostići iznos od približno 27,5 milijardi dinara. Ova cifra predstavlja porast od gotovo 4-5% u poređenju sa 2023. godinom, što ukazuje na postepeni, ali stabilan rast poreskih prihoda.
Nikodijević je detaljno obrazložio predlog odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti, što je ključni faktor u određivanju poreza na imovinu. Važno je napomenuti da se nove cene odnose na 2023. godinu, a ne na tekuću godinu, što znači da će se njihov uticaj osetiti tek u 2025. godini.
Metodologija obračuna prosečnih cena nekretnina
Proces utvrđivanja prosečne cene nekretnina regulisan je Zakonom o nekretninama. Metoda podrazumeva uzimanje proseka vrednosti nekretnina u određenoj zoni u periodu od 1. januara do 30. septembra prethodne godine. Ovaj prosek se zatim koristi kao osnova za izračunavanje poreza na nekretnine u narednoj godini.
Ovakav pristup omogućava da se poreske obaveze usklade sa aktuelnim tržišnim kretanjima, obezbeđujući pravedniji sistem oporezivanja. Međutim, to takođe znači da vlasnici nekretnina mogu očekivati promene u visini poreza od godine do godine, u zavisnosti od fluktuacija na tržištu nekretnina.
Poreske olakšice za građane Beograda
Grad Beograd je uveo niz mera kako bi olakšao poresko opterećenje građanima, posebno onima sa nižim primanjima. Nikodijević je istakao da grad nudi popuste na plaćanje poreza na imovinu u iznosu do 10 miliona dinara, sa dodatnim olakšicama od 10 do 25 miliona dinara za najugroženije kategorije stanovništva.
Jedna od ključnih olakšica je umanjenje poreza za 50% za građane koji žive na prijavljenoj adresi, do maksimalnog iznosa od 20.000 dinara. Ova mera je posebno značajna jer direktno cilja na zaštitu građana sa najnižim životnim standardom.
Promene u obračunu poreza za pravna lica
Značajne promene očekuju se i u segmentu oporezivanja pravnih lica. Nikodijević je najavio povratak na obračun poreza prema tržišnoj vrednosti, umesto dosadašnje knjigovodstvene vrednosti. Ova promena će verovatno rezultirati povećanjem poreskih obaveza za mnoga preduzeća, s obzirom da je tržišna vrednost nekretnina često znatno viša od knjigovodstvene.
Ipak, kako bi se ublažio potencijalni udar na poslovanje, najavljeno je da će poreske stope za pravna lica ostati na nivou iz 2023. godine. Ovo predstavlja svojevrsni kompromis između potrebe za povećanjem poreskih prihoda i očuvanja poslovne stabilnosti u gradu.
Reakcije opozicije na najavljene promene
Najavljene promene u poreskoj politici nisu naišle na odobravanje svih političkih aktera. Miloš Pavlović, odbornik Narodnog pokreta Srbije, izrazio je neslaganje sa predloženim planovima. On je ocenio da se ovim merama veštački povećava prosečna cena kvadratnog metra nekretnina, što može imati negativne posledice na tržište i građane.
Ova kritika otvara pitanje balansa između potrebe za povećanjem gradskih prihoda i očuvanja pristupačnosti stanovanja u Beogradu. Potrebno je pažljivo razmotriti dugoročne efekte ovih mera na tržište nekretnina i životni standard građana.
U zaključku, promene u porezu na imovinu za 2025. godinu u Beogradu donose značajne novine kako za građane, tako i za pravna lica. Dok se očekuje povećanje prihoda gradskog budžeta, uvedene su i mere za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva. Ove promene će nesumnjivo imati dalekosežne posledice na ekonomiju grada i životni standard njegovih stanovnika.