Prekomerna zaduženost postaje sve veći izazov za građane Evropske unije, sa značajnim ekonomskim i socijalnim posledicama. Najnoviji podaci ukazuju na zabrinjavajući trend rasta broja domaćinstava koja se suočavaju sa finansijskim poteškoćama.
Rast prekomerne zaduženosti u Evropskoj uniji
Prema izveštaju o stanju dugovanja domaćinstava iz 2023. godine, prekomerna zaduženost je dostigla alarmantne razmere. U 2020. godini, približno 8,8% domaćinstava širom EU kasnilo je sa ispunjavanjem ključnih finansijskih obaveza. Ovo znači da je oko 17,2 miliona domaćinstava – ili skoro 40 miliona građana – direktno pogođeno ovim problemom.
Iako je period između 2013. i 2020. godine pokazao pozitivan trend smanjenja stope zaduženosti sa 12,9% na 8,8%, zabrinjavajuće je da su se negativni trendovi ponovo pojavili već od 2019. godine. Prekomerna zaduženost najviše pogađa ranjive grupe stanovništva, uključujući domaćinstva sa nižim prihodima, nezaposlene, velike porodice i osobe sa nižim stepenom obrazovanja.
Osim finansijskih poteškoća, prekomerna zaduženost često rezultira i emocionalnim posledicama poput hroničnog stresa, straha i anksioznosti, što dodatno otežava situaciju pogođenih pojedinaca i porodica.
Mere Evropske unije za suzbijanje prekomerne zaduženosti
Prepoznajući ozbiljnost situacije, Evropska unija je u oktobru 2023. godine usvojila novu Direktivu o potrošačkim kreditima. Cilj ove direktive je dvostruk: sprečavanje prekomerne zaduženosti i podizanje svesti o odgovornom zaduživanju među građanima EU.
Direktiva uvodi niz konkretnih mera, uključujući:
- Obavezno jasno upozorenje u reklamama za kredite (npr. "Pažnja! Pozajmljivanje novca košta.")
- Povećanu transparentnost pre sklapanja ugovora o kreditu
- Pravo na povlačenje iz ugovora u roku od jednog do sedam dana
- Mogućnost prevremene otplate kredita uz ograničenje naknade na maksimalno 1% ukupnog iznosa
Biljana Lazarević, poslovni konsultant, naglašava važnost transparentnosti: "Ključne informacije o kreditu moraju biti dostavljene unapred, što omogućava potrošačima da donesu informisane odluke o zaduživanju."
Primer dobre prakse: Austrijski model borbe protiv zaduženosti
Austrija se ističe kao primer uspešne prakse u borbi protiv prekomerne zaduženosti. Zemlja je uspostavila mrežu od 69 savetodavnih centara sa preko 130 stručnjaka, pretežno pravnika i socijalnih radnika, specijalizovanih za pružanje pomoći zaduženim građanima.
Tokom 2023. godine, ovi centri su pružili podršku za više od 60.000 ljudi, što predstavlja približno 0,7% ukupne populacije Austrije. Prosečan nivo duga u Austriji iznosi oko 55.000 evra, ali zahvaljujući sveobuhvatnom pristupu koji uključuje savetovanje o budžetiranju i finansijsku edukaciju, mnogi građani uspevaju da izbegnu buduće probleme sa dugovima.
Austrijski model stavlja poseban naglasak na prevenciju, naročito kod osoba koje su suočene sa gubitkom prihoda ili imaju niska primanja. Ovakav proaktivan pristup pokazao se izuzetno efikasnim u sprečavanju eskalacije problema zaduženosti.
Situacija u Srbiji: Rast kreditne zaduženosti građana
Problem povećane kreditne zaduženosti nije zaobišao ni Srbiju. Prema najnovijim podacima, ukupan dug građana prema bankama u septembru 2023. godine dostigao je iznos od približno 1.593 milijarde dinara, što predstavlja porast od 6,6% u odnosu na prethodnu godinu.
Struktura kredita koje građani Srbije uzimaju je sledeća:
- Gotovinski krediti: 47,7%
- Stambeni krediti i krediti za adaptaciju: 42,9%
- Poljoprivredni krediti: 5,6%
- Ostali krediti: 2,6%
- Potrošački krediti: 1,3%
Dr Slađana Benković, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, naglašava važnost razumevanja uslova kreditiranja: "Svaki kredit predstavlja zaduživanje i za svaku pozajmicu morate pažljivo proveriti kamatnu stopu, odnosno cenu po kojoj ćete se zadužiti."
Značaj finansijske pismenosti i edukacije
Profesorka Benković ističe da je finansijska pismenost ključna za donošenje informisanih odluka o zaduživanju. Ona savetuje građane da se detaljno informišu o uslovima kreditiranja, bilo putem online izvora ili direktnim kontaktom sa bankarskim službenicima.
"Korisnici kredita moraju biti svesni razlike između nominalne i efektivne kamatne stope," napominje Benković. Efektivna kamatna stopa uključuje sve troškove vezane za kredit, uključujući naknade i provizije, i predstavlja stvarnu cenu pozajmice.
Kada je reč o generacijskim razlikama u finansijskoj pismenosti, profesorka Benković primećuje da su mlađe generacije generalno digitalno pismenije, što im olakšava pristup finansijskim informacijama. Međutim, ona naglašava važnost kritičkog razmišljanja pri obradi tih informacija: "Jako je važno napraviti razliku između podatka koji je svima dostupan i informacije koja predstavlja obrađen podatak koji ćete moći da iskoristite."
U zaključku, prekomerna zaduženost ostaje značajan izazov kako u Evropskoj uniji, tako i u Srbiji. Rešavanje ovog problema zahteva kombinaciju zakonodavnih mera, finansijske edukacije i individualnog odgovornog ponašanja. Primeri dobre prakse, poput austrijskog modela, pokazuju da je moguće efikasno se boriti protiv prekomerne zaduženosti kroz sveobuhvatan pristup koji uključuje prevenciju, edukaciju i pružanje podrške zaduženim građanima.