Nedavno istraživanje Eurostata otkriva značajne razlike u stopama prekomerne kvalifikacije između radnika iz zemalja van Evropske unije (EU) i onih iz država članica EU. Ovi podaci bacaju novo svetlo na dinamiku tržišta rada u EU i izazove sa kojima se suočavaju radnici migranti.
Prekomerna kvalifikacija radnika van EU u Evropskoj uniji
Prema najnovijim podacima Eurostata, statistički zavod Evropske unije, radnici koji dolaze iz zemalja van EU imaju gotovo dvostruko veću verovatnoću da budu prekomerno kvalifikovani za poslove koje obavljaju u državama članicama EU u poređenju sa njihovim kolegama iz EU. Konkretno, stopa prekomerne kvalifikacije za državljane zemalja koje nisu članice EU iznosi 39,4%, dok je za državljane EU ta stopa 20,8%.
Ova razlika ukazuje na potencijalne strukturne probleme na tržištu rada EU, kao i na izazove sa kojima se suočavaju radnici migranti pri pronalaženju posla koji odgovara njihovom nivou obrazovanja i veština. Važno je napomenuti da je stopa prekomerne kvalifikacije za državljane EU niža u odnosu na prethodnu godinu, što može ukazivati na postepeno poboljšanje situacije za radnike iz EU.
Razlike među zemljama članicama EU
Istraživanje Eurostata takođe otkriva značajne razlike među zemljama članicama EU kada je reč o stopi prekomerne kvalifikacije radnika van EU. U 2023. godini, najviše stope zabeležene su u:
- Grčkoj (približno 69,6%)
- Italiji (oko 64,1%)
- Španiji (otprilike 56%)
Ove cifre ukazuju na to da određene zemlje EU možda imaju veće poteškoće u integraciji visokokvalifikovanih radnika migranata na svoje tržište rada. Razlozi za ovo mogu biti višestruki, uključujući jezičke barijere, neprepoznavanje stranih kvalifikacija ili strukturne probleme na lokalnom tržištu rada.
Rodne razlike u prekomernoj kvalifikaciji
Analiza podataka prema polu otkriva dodatnu dimenziju problema prekomerne kvalifikacije. Žene iz zemalja van EU suočavaju se sa većim izazovima u pronalaženju posla koji odgovara njihovim kvalifikacijama u poređenju sa muškarcima. Tokom 2023. godine, stopa prekomerne kvalifikacije bila je za 6,7 procentnih poena viša kod žena nego kod muškaraca iz zemalja van EU.
Ova rodna razlika, iako manja, prisutna je i među državljanima ostalih zemalja EU, gde iznosi 3,2 procentna poena. Ovi podaci ukazuju na potrebu za ciljanim politikama koje bi adresovale specifične izazove sa kojima se suočavaju žene migranti na tržištu rada EU.
Kontekst migracija radne snage u EU
Profesor Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnji predsednik Sindikata Nezavisnost, ističe da u Evropskoj uniji postoji pad određenog dela stanovništva, što stvara potrebu za uvozom radne snage. Ovo objašnjava zašto EU aktivno traži radnike iz zemalja van unije, ali takođe postavlja pitanje zašto ti radnici često završavaju na poslovima ispod svojih kvalifikacija.
U kontekstu Srbije, profesor Stojiljković napominje da je još uvek primetna cirkularna emigracija, gde naši ljudi odlaze u razvijene zemlje regiona i tradicionalne ekonomske destinacije u Zapadnoj Evropi. Međutim, noviji trendovi ukazuju na promene u ovom obrascu.
Promene u spremnosti za migraciju
Istraživanje "Decoding Global Talent 2024", koje je sproveo Infostud u saradnji sa The Network i The Stepstone Group, otkriva zanimljive trendove u spremnosti srpskih radnika za migraciju. U 2018. godini, čak 78% ispitanika izrazilo je spremnost za odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu. Međutim, u 2020. godini ta brojka opada na 66%.
Ovo smanjenje spremnosti za migraciju može biti rezultat različitih faktora, uključujući poboljšanje ekonomskih uslova u Srbiji, ali i povećanu svest o izazovima sa kojima se migranti suočavaju u zemljama destinacije, uključujući i problem prekomerne kvalifikacije.
Oblasti interesovanja za rad u inostranstvu
Istraživanje je takođe pokazalo da ispitanike iz Srbije najviše zanima rad u inostranstvu u sledećim oblastima:
- Zeleni poslovi i održivost
- Digitalizacija
- Nauka o podacima i veštačka inteligencija
- Zanatski, ručni i fizički poslovi
- Inženjering i tehničke profesije
Ove preferencije ukazuju na to da srpski radnici traže prilike u sektorima koji su u ekspanziji i koji nude potencijal za dugoročni razvoj karijere. Međutim, činjenica da mnogi visokokvalifikovani radnici i dalje završavaju na poslovima ispod svojih kvalifikacija u EU ukazuje na potrebu za boljim usklađivanjem veština i potreba tržišta rada.
Popularne destinacije za srpske radnike
Kada je reč o željenim destinacijama za rad, srpski radnici posebno su zainteresovani za:
- Austriju
- Nemačku
- Švajcarsku
- Sjedinjene Američke Države (SAD)
Među zemljama regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje. Ove preferencije mogu biti rezultat kombinacije faktora, uključujući geografsku blizinu, jezičke sličnosti i percepciju ekonomskih prilika.
Situacija na tržištu rada u Srbiji
Prema Anketi o radnoj snazi za prvi kvartal 2024. godine, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 9,4%. Ova cifra, iako niža nego u prethodnim godinama, i dalje ukazuje na značajne izazove na domaćem tržištu rada.
Anketa o obrazovanju odraslih, koju je sproveo Republički zavod za statistiku, otkriva da svaki peti građanin Srbije uzrasta od 25 do 69 godina učestvuje u nekom vidu formalnog i neformalnog obrazovanja i obuka. Zanimljivo je da je učešće žena (21,3%) nešto veće u odnosu na muškarce (18,4%).
Paradoks obrazovanja i zapošljavanja
Analiza podataka o obrazovanju i radnom statusu otkriva zanimljiv paradoks. Iako bi se moglo očekivati da nezaposleni aktivnije traže prilike za dodatno obrazovanje kako bi povećali svoje šanse za zaposlenje, u Srbiji to nije slučaj. Naprotiv, svaki drugi zaposleni (52,3%) učestvuje u nekom vidu formalnog ili neformalnog obrazovanja i obuka, dok su nezaposleni znatno manje aktivni u ovom pogledu.
Ovaj trend može ukazivati na nekoliko faktora, uključujući:
- Veću dostupnost obrazovnih programa za zaposlene kroz njihove poslodavce
- Potencijalne finansijske barijere za nezaposlene u pristupu obrazovnim programima
- Moguće razlike u motivaciji ili percepciji vrednosti dodatnog obrazovanja između zaposlenih i nezaposlenih
Zaključak
Problem prekomerne kvalifikacije radnika van EU u Evropskoj uniji ukazuje na složene izazove na globalnom tržištu rada. Dok EU nastoji da privuče talente iz trećih zemalja, potrebno je razviti efikasnije mehanizme za integraciju ovih radnika u skladu sa njihovim kvalifikacijama. Istovremeno, trendovi u Srbiji pokazuju promene u obrascima migracije i obrazovanja, što zahteva pažljivo praćenje i prilagođavanje politika kako bi se maksimizirali potencijali domaće radne snage.