U Srbiji se trenutno vode intenzivni pregovori o povećanju minimalne zarade, ključnog faktora za finansijsku stabilnost radnika i ekonomski razvoj zemlje. Predlog vlade da minimalac u 2024. godini iznosi 47.154 dinara izazvao je različite reakcije sindikata i poslodavaca, otvarajući širu debatu o ekonomskoj politici i radničkim pravima.
Sindikati traže veće povećanje minimalne zarade
Sindikalne organizacije zahtevaju dodatno povećanje minimalne zarade još u tekućoj godini, sa ciljem da se ona izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom od približno 51.000 dinara. Ovaj zahtev odražava nastojanje sindikata da osiguraju dostojanstven životni standard za radnike sa najnižim primanjima.
S druge strane, poslodavci su zabrinuti zbog potencijalnog povećanja troškova poslovanja. Veće zarade za njih znače i veće finansijske obaveze prema državi, što može uticati na njihovu konkurentnost i sposobnost otvaranja novih radnih mesta.
Perspektiva privrednika i preduzetnika
Milena Amon, predstavnica udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, ističe da je svako povećanje minimalne zarade bez sveobuhvatne poreske reforme neodrživo. Ona objašnjava: "Bez promene poreskog sistema, značajno povećanje neto minimalca nije moguće. Previsoki nameti na male zarade teraju mnoge u sivu ekonomiju ili na crno tržište."
Amon predlaže da se smanjenjem nameta na male zarade otvori prostor za povećanje neto iznosa, što bi približilo minimalnu platu minimalnoj potrošačkoj korpi. Ovakav pristup bi, prema njenom mišljenju, koristio i zaposlenima i poslodavcima, uključujući i preduzetnike koji sami sebe zapošljavaju.
Ekonomski aspekti povećanja minimalne zarade
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je predloženo povećanje minimalca blizu granice koja bi mogla izazvati porast nezaposlenosti. On ukazuje na činjenicu da je rast nominalnih plata usporio u 2023. godini za oko 4% u prvih šest meseci, dok su realne plate u blagom padu.
Stevanović ističe: "U uslovima niskog ekonomskog rasta u EU i nesigurne geopolitičke situacije, ovakvo povećanje nosi određene rizike. Međutim, treba imati u vidu da je kod nižih plata manja relativna razlika između bruto i neto iznosa."
On dodaje da bi povećanje neoporezive osnovice ili smanjenje doprinosa od strane države moglo ublažiti potencijalne negativne efekte povećanja minimalne zarade.
Odnos države prema domaćoj privredi
Stevanović kritički ocenjuje pristup vlade ekonomskoj politici, navodeći: "Vlada često više brine o stranim investitorima i privilegovanim domaćim firmama nego o malim i srednjim preduzećima. U godinama visokog rasta, država je povremeno smanjivala neke namete, ali to nije bilo dovoljno."
On dalje objašnjava da vlada svoju popularnost crpi iz rasta penzija, državnih plata i investicija, kao i iz stranih direktnih investicija koje su velikim delom rezultat državnog trošenja, a ne jakih tržišnih reformi. Zbog toga, smatra Stevanović, malo je verovatno da će u ekonomski izazovnim godinama (2022-2024) biti više razumevanja za potrebe domaće privrede.
Stručna mišljenja o održivosti povećanja minimalne zarade
Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da je teško precizno odrediti maksimalni iznos minimalne zarade koji srpska privreda može podneti. On naglašava važnost kompromisa između pritiska radnika i sindikata, otpora poslodavaca i uloge države u zaštiti interesa svih strana.
Savić objašnjava: "U tržišnoj ekonomiji, ravnoteža se postiže kroz dijalog i usklađivanje interesa svih učesnika. Država mora balansirati između zaštite radničkih prava i očuvanja konkurentnosti privrede."
Dugoročne perspektive rasta plata i ekonomskog razvoja
Aleksandar Stevanović procenjuje da je prostor za rast realnih plata ograničen u trenutnim ekonomskim uslovima. On navodi nekoliko faktora koji utiču na ovu situaciju:
- Zategnuta monetarna politika
- Smanjeno iseljavanje u poređenju sa prethodnom decenijom
- Manja efikasnost stranih investicija u otvaranju novih radnih mesta
Stevanović predviđa: "Verovatno ćemo videti blagi rast broja ljudi koji rade za minimalnu platu, kao i povećanje državnih plata. Nažalost, propustili smo priliku da postanemo zemlja koja stvara povoljno okruženje za sve koji stvaraju vrednost, a ne samo za firme koje uživaju državne podsticaje."
On dodaje da je ključno pitanje da li se može osvojiti i zadržati politička većina sa dugoročno dobrim ekonomskim politikama u uslovima gde glasači često imaju nerealna očekivanja.
Zaključna razmatranja o minimalnoj zaradi i ekonomskom razvoju
Stevanović zaključuje da inflaciju primarno stvara centralna banka, dok su ostali faktori prolazni fenomeni. On ističe da realne plate mogu rasti samo ako raste produktivnost ili broj radnih mesta, što se postiže povećanjem investicija ili smanjenjem radne snage usled demografskih promena.
U kontekstu tekućih pregovora o minimalnoj zaradi, jasno je da je potreban sveobuhvatan pristup koji uključuje poresku reformu, podsticanje produktivnosti i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta. Samo takvim pristupom moguće je postići održivo povećanje životnog standarda i ekonomski razvoj Srbije.