U Srbiji su nedavno započeli pregovori o povećanju minimalne zarade, što je izazvalo intenzivne diskusije između predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca. Ovi razgovori su od ključnog značaja za ekonomsku stabilnost i dobrobit radnika u zemlji.
Početak pregovora o minimalnoj zaradi
Socijalno-ekonomski savet (SES) Srbije, koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije (UPS), održao je prvi u nizu sastanaka posvećenih novom povećanju minimalne cene rada. Ovaj inicijalni sastanak, održan krajem prošle nedelje, označio je početak složenog procesa pregovaranja koji će imati značajan uticaj na ekonomsku situaciju u zemlji.
Prema rečima Nebojše Atanackovića, predstavnika UPS-a, ovaj preliminarni razgovor je bio fokusiran na analizu određenih pozicija vezanih za zahteve različitih strana. Ovo je ključni korak u procesu pregovaranja, jer omogućava svim učesnicima da iznesu svoje stavove i očekivanja.
Zahtevi sindikata i stav poslodavaca
Sindikati su izneli predlog da se minimalna zarada, koja trenutno iznosi približno 40.000 dinara, izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe. Ovi troškovi su nedavno premašili 50.000 dinara, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutnu minimalnu zaradu.
Atanacković je u razgovoru za Biznis.rs izrazio skepticizam prema ovom predlogu, navodeći: "Sindikati tradicionalno traže izjednačavanje minimalne zarade sa iznosom minimalne potrošačke korpe, što je zahtev koji postoji godinama. Iako se mi kao poslodavci nismo direktno izjašnjavali o ovom pitanju, realno je teško očekivati da se to može postići u trenutnim ekonomskim uslovima."
On je dalje elaborirao da je postojala šansa za takvo povećanje tokom pandemije, da je privreda nastavila sa očekivanim rezultatima. Međutim, trenutna ekonomska situacija čini ovaj cilj teško dostižnim.
Stav Ministarstva finansija i reakcije sindikata
Ministarstvo finansija je na sastanku predložilo da se razmatra visina minimalne cene rada za 2024. godinu. Ovaj pristup je u skladu sa uobičajenom praksom dugoročnog planiranja ekonomske politike. Međutim, sindikati su izneli drugačiji stav, tražeći da se zbog visoke inflacije minimalna zarada koriguje dva puta godišnje, uključujući i tokom 2023. godine.
Ovo neslaganje između predstavnika vlade i sindikata ukazuje na kompleksnost pregovora i različite perspektive o tome kako najbolje odgovoriti na trenutne ekonomske izazove. Atanacković je naglasio da je "došlo do priličnog razmimoilaženja u mišljenju ministarstva, odnosno predstavnika Vlade Srbije, i sindikata".
Analiza faktora koji utiču na minimalnu zaradu
Ministarstvo finansija je dostavilo iscrpnu analizu faktora koji utiču na minimalnu cenu rada. Ovi faktori uključuju:
- Produktivnost
- Rast cena
- Inflaciju
- Predviđanja za narednu godinu
Ova analiza je posebno značajna s obzirom na očekivano smanjenje inflacije u narednom periodu. Atanacković smatra da "nekih pomeranja u ovoj godini neće biti", što ukazuje na to da bi značajnije promene mogle biti odložene za narednu godinu.
Uticaj minimalne zarade na radnu snagu u Srbiji
Prema procenama sindikata, između 350.000 i 400.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu. Dodatno, više od polovine zaposlenih radi za platu od oko 60.000 dinara. Ovi podaci ukazuju na značajan uticaj koji bi povećanje minimalne zarade imalo na veliki deo radne snage u zemlji.
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" ističu da povećanje od 14,3% koje je Vlada Srbije utvrdila u septembru prošle godine nije dovoljno. Oni se zalažu za brzo rešavanje pitanja novog iznosa minimalne cene rada.
Perspektiva poslodavaca u pregovorima
Nebojša Atanacković objašnjava da se poslodavci u pregovorima o povećanju minimalne cene rada uvek rukovode osnovnim ekonomskim pokazateljima. Ovi pokazatelji uključuju:
- Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP)
- Stopu inflacije
On navodi primer: "I u vremenima dok je inflacija bila stabilna oko dva odsto, a rast BDP-a oko četiri procenta, mi smo govorili da je realno povećanje od šest procenata. Međutim, vlada je često, iz svojih razloga, prihvatala veće povećanje."
Atanacković ističe da je UPS često prihvatao kompromisna rešenja, ali uz uslov da se uvedu određene olakšice za privredu. Ove olakšice su uključivale povećanje neoporezivog dela zarade ili smanjenje doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje.
Izazovi u implementaciji povećanja minimalne zarade
Situacija oko povećanja minimalne zarade je kompleksna, posebno kada se uzmu u obzir različite potrebe poslodavaca. Atanacković objašnjava: "Oko 85 odsto poslodavaca nema problem da poveća minimalnu zaradu jer oni to već i isplaćuju, ali problemi nastaju kod onih kojima je sadašnji iznos prevelik i svako dodatno povećanje bilo bi preko onoga što bi mogli da podnesu."
Ova razlika u mogućnostima poslodavaca predstavlja značajan izazov u pregovorima. UPS mora da vodi računa o najslabijim privrednicima, što ograničava mogućnost značajnog povećanja minimalne zarade.
Potreba za reformom poreskog sistema
Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) naglašava potrebu za hitnom reformom poreskog sistema. Oni smatraju da je neophodno:
- Sprovesti poresko rasterećenje privrede što pre
- Reformisati poreski sistem na pravedan i sveobuhvatan način
- Rasteretiti male zarade previsokih nameta
- Omogućiti povećanje neto iznosa i viši standard zaposlenih na malim zaradama
ZPPS zaključuje da je "potrebno značajno smanjiti opterećenje na male zarade u korist neto iznosa kako bi se približile prosečnoj potrošačkoj korpi".
U zaključku, pregovori o povećanju minimalne zarade u Srbiji predstavljaju složen proces koji zahteva balansiranje interesa radnika, poslodavaca i države. Dok sindikati traže značajno povećanje, poslodavci i vlada su oprezniji, uzimajući u obzir ekonomske faktore i mogućnosti privrede. Konačno rešenje će verovatno zahtevati kompromis svih strana i možda uključiti šire reforme poreskog sistema.