Pregovori o minimalnoj zaradi za 2025. godinu u Srbiji su u toku, sa različitim predlozima i očekivanjima od strane vlade, sindikata i poslodavaca. Ključno pitanje je procenat povećanja, koji bi mogao premašiti 10%.
Tekući pregovori o minimalnoj zaradi
Na trećem sastanku Socijalno-ekonomskog saveta, koji okuplja predstavnike vlade, sindikata i poslodavaca, još uvek nije postignut dogovor o konačnom iznosu minimalne zarade za 2025. godinu. Vlada je inicijalno predložila povećanje od 8 do 10 procenata, ali je nakon pritiska sindikata nagovestila mogućnost većeg rasta.
Sindikati su kao glavni argument za veće povećanje naveli obećanje vlade da će minimalna zarada do 2027. godine dostići 650 evra. Ovo obećanje je postalo ključna tačka pregovora, jer sindikati insistiraju na značajnijem povećanju kako bi se taj cilj ostvario.
Nebojša Atanacković, predstavnik UPS, izjavio je za Biznis.rs da će konačna odluka o povećanju biti doneta na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta. On je dodao da je predstavnik Ministarstva finansija nagovestio mogućnost povećanja iznad 10 procenata, što predstavlja pomak u odnosu na prvobitni predlog.
Kompromisi i obećanja u pregovorima
U sklopu pregovora, vlada je dala određena obećanja kako sindikatima, tako i poslodavcima. Sindikatima je obećano da se doprinosi koje poslodavci plaćaju za radnike neće smanjivati, dok je poslodavcima obećano povećanje neoporezivog dela plate. Ovo povećanje bi trebalo da bude u skladu sa procentom povećanja minimalne cene rada, što predstavlja svojevrsnu kompenzaciju za poslodavce.
Kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta zakazan je za 23. avgust, gde se očekuje da će predstavnici svih strana pokušati da postignu dogovor. Međutim, konačna sednica Saveta, na kojoj bi trebalo da se donese odluka, može biti održana do 30. avgusta, što ostavlja prostor za dodatne pregovore i usklađivanje stavova.
Stavovi sindikata i njihovi zahtevi
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" imaju jasan stav da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da iznosi 60 procenata prosečne potrošačke korpe, što bi bilo približno 61.800 dinara. Ovaj zahtev predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutnu minimalnu zaradu i odražava težnju sindikata da se radnicima obezbedi dostojanstven životni standard.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, izrazila je skepticizam prema procesu pregovora. Ona smatra da su pregovori izgubili smisao za sindikate jer je, prema njenom mišljenju, iznos minimalne zarade već unapred određen. Savić je podsetila na prošlogodišnju situaciju kada je predsednik Aleksandar Vučić najavio iznos minimalne zarade pre početka zvaničnih pregovora.
Izazovi u određivanju minimalne zarade
Jedan od ključnih izazova u određivanju minimalne zarade je odnos prema potrošačkoj korpi. Savić ističe da je Srbija jedinstvena po tome što ima i minimalnu i prosečnu potrošačku korpu, dok druge zemlje posmatraju samo prosečnu potrošačku korpu. Ova činjenica dodatno komplikuje pregovore i otežava postizanje konsenzusa o adekvatnom iznosu minimalne zarade.
Statistički podaci pokazuju da je minimalna potrošačka korpa znatno skuplja od 50.000 dinara, što sindikati koriste kao argument za veće povećanje minimalne zarade. Ova diskrepanca između trenutne minimalne zarade i stvarnih troškova života predstavlja centralno pitanje u tekućim pregovorima.
U zaključku, pregovori o minimalnoj zaradi za 2025. godinu u Srbiji nastavljaju se uz različite stavove vlade, sindikata i poslodavaca. Konačna odluka se očekuje do kraja avgusta, a ključno pitanje ostaje procenat povećanja i njegovo usklađivanje sa realnim životnim troškovima.