U Srbiji se približava period intenzivnih diskusija o minimalnoj ceni rada, ključnom ekonomskom parametru koji utiče na životni standard građana. Minimalna cena rada predstavlja osnovu za određivanje najnižih zakonskih primanja u zemlji, a njen iznos se određuje kroz složen proces pregovora između različitih interesnih grupa.
Pripreme za pregovore o minimalnoj ceni rada
Pregovori o minimalnoj ceni rada za narednu godinu počinju 15. avgusta, a sindikati i poslodavci već pripremaju svoje strategije. Ministarstvo finansija ima zadatak da do tog datuma pripremi temeljne analize koje će služiti kao osnova za donošenje odluke o visini minimalca.
Duško Vuković, potpredsednik SSSS, naglašava važnost primene važećih zakona i vođenja istinskih pregovora. S druge strane, Nebojša Atanacković, počasni predsednik UPS, smatra da postoji prostor za povećanje minimalca, ali upozorava da ono ne sme biti nerealno.
Očekivanja sindikata i izazovi u pregovorima
SSSS najavljuje sednice svojih organa u narednim nedeljama, na kojima će se usvojiti platforma i odrediti pregovarački tim. Vuković ističe očekivanje pravih pregovora i razmene argumenata, kao i želju da se čuju predlozi izvršne vlasti i poslodavaca.
Sindikati posebno ističu potrebu za izjednačavanjem ili približavanjem iznosa minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Prema najnovijim podacima iz aprila, minimalna potrošačka korpa je koštala približno 53.300 dinara, dok je minimalna zarada iznosila oko 47.700 dinara, što ukazuje na razliku od gotovo 6.000 dinara.
Analiza trenutnog stanja i projekcije sindikata
Vuković navodi da je u poslednje dve godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila približno 77%. Prema računici SSSS, oni koji su primali minimalac u 2022. i 2023. godini su u minusu za skoro 2.226 evra, što predstavlja razliku između njihovih primanja i troškova za minimalnu potrošačku korpu.
Posebno se ističe problem troškova obrazovanja u minimalnoj korpi. U aprilu je za tročlanu porodicu bilo predviđeno samo 136 dinara za ove svrhe, što Vuković smatra nedovoljnim za dostojanstven život.
Stavovi i pripreme poslodavaca
UPS se takođe priprema za pregovore, a u njihovom timu će, kao i prethodnih 15 godina, biti počasni predsednik Nebojša Atanacković. On ističe da je u toku anketiranje članova UPS o stavovima vezanim za iznos minimalca.
Atanacković navodi da su članovi UPS obično većinski za povećanje minimalne cene rada, ali uz određene ustupke kada je reč o visini dažbina na zarade. On objašnjava da povećanje minimalne zarade utiče i na ostale plate, jer služi kao reper za zarade.
Pristup poslodavaca i mogući kompromisi
Pristup UPS već godinama insistira na rastu minimalne cene rada na osnovu realnih stopa privrednog rasta i inflacije. Atanacković ističe da se iz ove dve veličine crpi osnov za tretiranje minimalne zarade, posebno imajući u vidu zahteve sindikata za izjednačavanjem minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.
U slučaju da nema konsenzusa u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a Vlada traži podršku za povećanje minimalne cene rada po stopi koja je viša od one koju predstavnici privrede smatraju realnom, Atanacković navodi da podrška poslodavaca podrazumeva dogovor o ustupcima.
Na primer, ako analiza UPS ukazuje da je realno povećanje minimalne cene rada za 8%, a Vlada predlaže 10%, poslodavci su spremni da prihvate višu stopu rasta ukoliko dođe do kompenzacije u vidu olakšica kroz davanja za porez na zarade ili doprinose.
Zaključak i budući izazovi
Pregovori o minimalnoj ceni rada predstavljaju složen proces koji zahteva balansiranje interesa različitih strana. Dok sindikati teže izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, poslodavci insistiraju na realnom povećanju zasnovanom na ekonomskim pokazateljima. Pronalaženje kompromisa koji će zadovoljiti sve strane i istovremeno doprineti ekonomskom razvoju zemlje ostaje ključni izazov u predstojećim pregovorima.