U Srbiji je pozajmica zaposlenih od poslodavaca postala uobičajena praksa, posebno tokom letnjih meseci kada mnogi građani traže finansijsku podršku za odmor ili renoviranje. Ovaj fenomen predstavlja alternativu tradicionalnim bankarskim kreditima i ima svoje jedinstvene karakteristike i implikacije.
Razumevanje pozajmica zaposlenih u srpskom kontekstu
Pozajmice od poslodavaca su postale popularna opcija za mnoge zaposlene u Srbiji. Prema rečima poreske savetnice Gordane Aritonović, ova praksa je naročito zastupljena u kompanijama koje imaju stabilno finansijsko poslovanje. „Firma može dati pozajmicu radniku, posebno ako kompanija nema problema sa likvidnošću," objašnjava Aritonović.
Ove pozajmice mogu biti sporadične ili redovne, u zavisnosti od internih politika preduzeća. Neke kompanije imaju ustanovljene godišnje programe pozajmica, dok druge razmatraju zahteve na individualnoj osnovi. Važno je napomenuti da poslodavci imaju diskreciono pravo da odobre ili odbiju zahteve za pozajmicu.
Pravni aspekti i ugovorni uslovi
Kada se odobrava pozajmica zaposlenom, ključno je sastaviti formalni ugovor o pozajmici. Ovaj dokument treba da definiše:
- Iznos pozajmice
- Rok i način vraćanja
- Informacije o kamatnoj stopi (ako postoji)
Aritonović naglašava: „Ugovor je osnov za isplatu i knjiženje pozajmice u poslovnim knjigama poslodavca." Većina ovih pozajmica je beskamatna, što ih čini atraktivnom opcijom za zaposlene.
Uobičajena praksa je zaključivanje ugovora na period od godinu dana. Ovo ograničenje služi kao mera predostrožnosti za poslodavce, s obzirom na neizvesnost dugoročnih radnih aranžmana i sposobnosti zaposlenih da vrate pozajmicu tokom dužeg vremenskog perioda.
Poreske implikacije i otpis duga
Poreske implikacije pozajmica zaposlenima postaju složenije u slučaju otpisa duga. Ako poslodavac odluči da otpiše pozajmicu ili prestane da odbija rate od plate zaposlenog, primenjuju se odredbe Zakona o porezu na dohodak građana.
U takvim situacijama, oprošteni dug se tretira kao zarada, što znači da se na taj iznos plaća porez na zarade po stopi od 10%. Aritonović objašnjava: „Kada se desi da radnik ne može da vrati pozajmicu, ili mu firma odobri da pozajmicu ne mora da vraća, tada je potrebno na preostali iznos kredita obračunati porez i doprinose kao na zaradu radnika."
Pored poreza na dohodak, oprošteni dug podleže i doprinosima za socijalno osiguranje, uključujući doprinose za:
- Penzijsko i invalidsko osiguranje
- Zdravstveno osiguranje
- Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Praktični aspekti i zaštita zaposlenih
Za zaposlene koji razmatraju uzimanje pozajmice od poslodavca, važno je razumeti sve aspekte ovog finansijskog aranžmana. Saglasnost zaposlenog je ključna komponenta procesa, posebno kada se radi o odbijanju rata od plate.
Aritonović savetuje: „Zaposleni mora dati izjavu poslodavcu da je saglasan da mu se pozajmica obustavlja iz zarade. Ova klauzula bi trebalo da bude sastavni deo ugovora sa zaposlenim o odobravanju zajma."
Ovakva praksa ne samo da štiti prava zaposlenih, već i obezbeđuje transparentnost u finansijskim transakcijama između poslodavca i zaposlenog.
Zaključak: Balansiranje prednosti i rizika pozajmica zaposlenih
Dok pozajmice zaposlenih mogu pružiti brz i pristupačan izvor finansiranja, važno je pažljivo razmotriti sve aspekte ovog aranžmana. Zaposleni bi trebalo da budu svesni potencijalnih poreskih implikacija, posebno u slučaju otpisa duga, i da osiguraju da su svi uslovi jasno definisani u pisanom ugovoru.