U srpskom poslovnom okruženju, pitanje pozajmica osnivačima preduzeća predstavlja kompleksnu temu koja zahteva pažljivo razmatranje pravnih i poreskih aspekata. Ovaj članak detaljno analizira ključne faktore koje kompanije moraju uzeti u obzir prilikom davanja zajmova svojim osnivačima, kao i potencijalne rizike i obaveze koje iz toga proizilaze.
Pravni okvir za pozajmice osnivačima
Srpsko zakonodavstvo ne zabranjuje eksplicitno davanje pozajmica osnivačima preduzeća, ali postavlja određene uslove i ograničenja. Prema rečima finansijske i poreske savetnice Svetlane Sarafijanović iz agencije Sigma Solution, kompanije moraju voditi računa o poštovanju višestrukih zakonskih propisa prilikom odobravanja takvih zajmova.
Zakon o privrednim društvima propisuje specifičan sled radnji u situacijama kada postoji lični interes, što je često slučaj kod pozajmica osnivačima. Ovo uključuje potrebu za odobrenjem nadležnog organa i sprovođenje propisane procedure.
Važno je napomenuti da se privredno društvo osniva primarno radi obavljanja delatnosti i sticanja profita. Samim tim, imovina društva ne predstavlja ličnu imovinu osnivača, što dodatno komplikuje proces davanja pozajmica.
Poreski tretman pozajmica osnivačima
Poreski aspekt pozajmica osnivačima preduzeća je izuzetno kompleksan i zahteva pažljivu analizu svakog pojedinačnog slučaja. Svetlana Sarafijanović ističe da je neophodno proveriti da li je došlo do "probijanja pravne ličnosti", odnosno situacije u kojoj osnivač raspolaže imovinom društva kao da je njegova lična.
Ukoliko postoji osnov za primenu poreskih propisa, najčešće se primenjuju:
- Zakon o porezu na dohodak građana
- Zakon o porezu na prihode od kapitala
- U određenim slučajevima, Zakon o porezima na imovinu
Bitne činjenice koje se razmatraju pri poreskom tretmanu uključuju:
- Sadržaj i suština ugovora o zajmu
- Radni status osnivača u društvu
- Broj udeličara u društvu
- Učestalost davanja zajmova
- Struktura primaoca zajmova
Specifičnosti za preduzetnike i druge oblike poslovanja
Kada je reč o preduzetničkim radnjama, situacija je drugačija. Preduzetnici ne mogu sami sebi davati pozajmice, jer fizičko lice i njegova preduzetnička radnja predstavljaju jedan entitet bez posebnog pravnog subjektiviteta. Ovo pravilo je jasno definisano regulativom i ne dozvoljava izuzetke.
Za d.o.o. i druge oblike privrednih društava, proces davanja zajma osnivaču zahteva pažljivo sagledavanje svih činjenica. Ovo uključuje broj osnivača, potrebu za odobrenjem nadležnog organa, i druge relevantne okolnosti planirane transakcije.
Međunarodni aspekti finansijskih zajmova
Srpski rezidenti, odnosno pravna lica, imaju mogućnost odobravanja finansijskih zajmova nerezidentima pod određenim uslovima. Ovo je regulisano Zakonom o deviznom poslovanju i pratećim odlukama. Zajmovi se mogu odobriti:
- Nerezidentima sa sedištem u državi članici Evropske unije
- Nerezidentima van EU, pod uslovom da je zajmodavac njihov većinski vlasnik
Važno je napomenuti da se ova pravila odnose isključivo na pravna lica, dok za fizička lica važe drugačiji propisi vezani za prebivalište ili boravište.
Zaključna razmatranja o pozajmicama osnivačima
Davanje pozajmica osnivačima preduzeća predstavlja kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje pravnih i poreskih aspekata. Kompanije moraju voditi računa o poštovanju relevantnih zakona, poreskih propisa i procedura kako bi izbegle potencijalne rizike i sankcije. Preporučuje se konsultacija sa stručnim finansijskim i pravnim savetnicima pre donošenja odluke o odobravanju takvih zajmova.