U vreme kada mnogi napuštaju Srbiju u potrazi za boljim životom, postoje inspirativne priče o onima koji su se vratili i uspešno pokrenuli sopstveni posao. Ovi pojedinci donose dragoceno znanje i iskustvo iz inostranstva, doprinoseći razvoju domaće ekonomije.
Trend iseljavanja i povratka u Srbiju
Svake godine, građevinska industrija u Srbiji suočava se sa izazovom odlaska kvalifikovane radne snage. Približno 50.000 ljudi napušta zemlju godišnje, tražeći bolje ekonomske prilike u inostranstvu. Međutim, postoji i suprotan trend - oni koji se vraćaju u Srbiju sa namerom da započnu sopstveni biznis.
Jedan od takvih primera je Marijo Vinulović iz Požarevca, koji se 2002. godine vratio iz Austrije i osnovao firmu Morava Beton. Ova kompanija se bavi eksploatacijom šljunka, peska, gline i kaolina, demonstrirajući potencijal za uspeh u domaćem poslovnom okruženju.
Prenošenje znanja i profesionalizma iz inostranstva
Vinulović ističe da je sa sobom doneo profesionalni pristup poslu koji je naučio u Austriji. On smatra da je ovakav pristup često nedostajao u srpskom poslovnom okruženju. Njegova firma se prostire na 70 hektara i poseduje rudarsku dozvolu za eksploataciju materijala.
"Kvalitet i odgovornost u poslu su naša najbolja preporuka," kaže Vinulović. On veruje da je prednost raditi u Srbiji jer se zemlja kontinuirano gradi i razvija. "Kada vidite kranove po gradu, znate da je taj grad živ," dodaje on, prenoseći mudrost stečenu na Zapadu.
Izazovi obrazovanja i tržišta rada u Srbiji
Vinulović ističe razlike između obrazovnih sistema u Srbiji i Austriji. On smatra da srpski sistem ne priprema adekvatno mlade ljude za tržište rada. U Austriji, dualno obrazovanje omogućava učenicima da steknu praktično iskustvo uz teorijsko znanje.
"U Austriji, mladi ljudi sa 15 ili 16 godina mogu da izaberu zanat. Provode deset meseci na praksi, a dva meseca u školi. Država plaća njihovo socijalno osiguranje, a poslodavac im daje platu," objašnjava Vinulović. On izražava nadu da će sličan sistem biti implementiran i u Srbiji.
Ekonomske prilike i životni standard u Srbiji i inostranstvu
Uprkos raširenom mišljenju, Vinulović tvrdi da je moguće zaraditi u Srbiji jednako kao i na Zapadu. Međutim, on primećuje da ljudi često rade više poslova u inostranstvu, što ne priznaju kada dođu u Srbiju.
"Čak i ako standard u Srbiji poraste, mnogi se neće vratiti zbog straha," kaže Vinulović. On ističe da su na Zapadu dostupni krediti sa niskim kamatama, ali to često dovodi do finansijske zavisnosti.
Prednosti poslovanja u Srbiji
Vinulović naglašava jedinstvenu prednost života i rada u Srbiji - slobodu. "Slobodu koju imamo u Srbiji, ljudi na Zapadu nemaju," tvrdi on. Ova sloboda se odnosi na fleksibilnost u poslovanju i življenju, što mnogi cene više od materijalnih prednosti života u inostranstvu.
Međutim, Vinulović je oprezan kada je u pitanju širenje poslovanja. "MB je porodična firma. Želim stabilnost i da budem okružen našim ljudima. Ne planiram da u ovome budem kratkoročno, bolje da nas bude manje, ali da poslovanje bude sigurno," objašnjava on.
Uticaj na lokalno poslovno okruženje
Vinulović je ponosan što je uspeo da prenese radnu etiku i profesionalizam naučen u Austriji u srpsko poslovno okruženje. Njegovi radnici su svesni ove razlike i, prema njegovim rečima, kulturniji su i odgovornije se odnose prema poslu u poređenju sa drugim firmama.
Ovakve priče o uspehu povratnika mogu poslužiti kao inspiracija drugima koji razmišljaju o povratku u Srbiju. One pokazuju da je moguće preneti znanja i veštine stečene u inostranstvu i uspešno ih primeniti u domaćem okruženju, doprinoseći tako razvoju građevinske industrije i celokupne ekonomije Srbije.
Za kraj, važno je napomenuti da su u studiji najuspešnijih domaćih preduzeća u ovoj delatnosti uvrštene samo kompanije koje su na kraju godine poslovale pozitivno i nisu bile prezadužene. Ovo dodatno naglašava značaj odgovornog poslovanja i finansijske stabilnosti u građevinskom sektoru.