Nedavno otkriće prekomernog nivoa konzervansa E220 u keksu poreklom iz Srbije dovelo je do njegovog povlačenja sa poljskog tržišta. Ovaj incident naglašava važnost stroge kontrole prehrambenih aditiva i potencijalne rizike povezane s njihovom prekomjernom upotrebom.
Otkriće prekomerne količine E220 u srpskom keksu
E220, poznat i kao sumpor-dioksid, je prehrambeni aditiv koji se široko koristi kao konzervans u prehrambenoj industriji. Međutim, nedavna kontrola na poljskom tržištu otkrila je zabrinjavajuće visok nivo ovog aditiva u keksu uvezenom iz Srbije.
Prema izveštaju RASFF-a, evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani, nivo E220 u uzorku keksa iznosio je približno 199±28 miligrama po kilogramu. Ova količina je gotovo četiri puta veća od maksimalno dozvoljene granice od 50 miligrama po kilogramu.
Implikacije prekoračenja dozvoljene količine E220
Prekomerna upotreba E220 može imati nekoliko neželjenih posledica po zdravlje potrošača. Neki od potencijalnih rizika uključuju:
- Iritaciju digestivnog trakta
- Mogućnost alergijskih reakcija, posebno kod astmatičara
- Razaranje vitamina B1 i B12
Ovi nalazi naglašavaju kritičnu važnost pridržavanja propisanih granica za upotrebu prehrambenih aditiva. Poljske vlasti su promptno reagovale povlačenjem proizvoda sa tržišta i obaveštavanjem nadležnih institucija.
Regulativa i upotreba E220 u prehrambenoj industriji
E220 je odobren aditiv prema Pravilniku o prehrambenim aditivima. Njegova primarna funkcija je usporavanje kvarenja hrane uzrokovanog različitim mikroorganizmima, uključujući plesni, bakterije, gljivice i kvasce.
Međutim, ovaj incident podiže pitanja o adekvatnosti trenutnih regulativa i nadzora nad upotrebom aditiva u prehrambenoj industriji. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno pojačati kontrole i možda revidirati postojeće propise kako bi se osigurala bezbednost potrošača.
Značaj transparentnosti u prehrambenoj industriji
Iako identitet proizvođača spornog keksa nije objavljen, ovaj slučaj naglašava potrebu za većom transparentnošću u lancu snabdevanja hranom. Potrošači sve više zahtevaju detaljne informacije o sastavu i poreklu prehrambenih proizvoda koje konzumiraju.
Stručnjaci za bezbednost hrane ističu da bi proizvođači trebalo da budu proaktivniji u objavljivanju informacija o svojim proizvodnim procesima i kontrolama kvaliteta. Ovo bi moglo pomoći u izgradnji poverenja potrošača i smanjenju rizika od incidenata poput ovog.
Budući koraci i implikacije za industriju
Ovaj incident će verovatno dovesti do pojačanog nadzora nad uvoznim prehrambenim proizvodima, ne samo u Poljskoj već i širom Evropske unije. Očekuje se da će nadležne institucije sprovesti detaljnu istragu kako bi se utvrdio uzrok prekomerne upotrebe E220 u ovom konkretnom slučaju.
Za srpske proizvođače, ovo bi mogao biti poziv na buđenje da preispitaju svoje proizvodne procese i sisteme kontrole kvaliteta. Poboljšanje ovih aspekata moglo bi pomoći u očuvanju reputacije srpske prehrambene industrije na međunarodnom tržištu.
Zaključno, incident sa E220 u srpskom keksu služi kao podsetnik na važnost rigorozne kontrole prehrambenih aditiva. Dok aditivi poput E220 igraju važnu ulogu u očuvanju hrane, njihova prekomerna upotreba može predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike. Balansiranje između efikasnosti konzerviranja i bezbednosti potrošača ostaje ključni izazov za prehrambenu industriju.