U nedavnom obraćanju britanskom parlamentu, ministarka finansija Rejčel Rivs predstavila je ambiciozan plan za povećanje poreza, koji će imati dalekosežne posledice na ekonomiju zemlje. Ova odluka predstavlja značajan zaokret u fiskalnoj politici Velike Britanije.
Nove mere za povećanje poreza
Ministarka finansija Velike Britanije, Rejčel Rivs, iznela je pred parlament plan za povećanje poreza u iznosu od približno 40 milijardi funti (oko 48 milijardi evra). Ovaj potez ima za cilj da obezbedi neophodna sredstva za javne usluge koje se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim izazovima. Rivs je naglasila da je ovo povećanje neophodno kako bi se premostila ekonomska "crna rupa" koju je za sobom ostavila prethodna konzervativna vlada.
U svom prvom budžetskom izveštaju nakon što je Laburistička partija ponovo preuzela vlast posle 14 godina u opoziciji, Rivs je takođe najavila izmene propisa koje će omogućiti vladi da aktivnije ulaže u podsticanje privrednog rasta. Ova strategija predstavlja značajan odmak od politike prethodne vlade i signalizira novi pristup upravljanju državnim finansijama.
Prioritet zdravstvenog sistema
Jedan od ključnih aspekata novog budžetskog plana je izdvajanje dodatnih 25 milijardi funti za Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS). Ova institucija se suočava sa ozbiljnom krizom još od početka pandemije korona virusa, i ova finansijska injekcija ima za cilj da poboljša njeno funkcionisanje i kvalitet usluga koje pruža građanima.
Najveći deo povećanja poreza, u iznosu od oko 25 milijardi funti, doći će od povećanja takozvanih doprinosa za nacionalno osiguranje poslodavaca za otprilike 1,2 procentna poena. Međutim, Rivs je naglasila da mnoga manja preduzeća neće biti pogođena ovom merom, jer je podignut prag iznad kojeg počinje ova naplata, čime se štite mali preduzetnici i podstiče razvoj malog biznisa.
Dodatni izvori prihoda
Pored povećanja doprinosa za nacionalno osiguranje, vlada planira da prikupi dodatna sredstva kroz povećanje poreza na kapitalnu dobit i zatvaranje pravnih praznina u oporezivanju nasleđenog novca. Ove mere su osmišljene da obezbede pravedniju raspodelu poreskog opterećenja i smanje mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza.
Interesantno je primetiti da Rivs nije predložila promene u porezima na prihod ili promet, što ukazuje na strateški pristup koji cilja specifične oblasti oporezivanja. Takođe, neočekivano je zadržano zamrzavanje takse na motorno gorivo, što bi moglo biti protumačeno kao gest prema vozačima i transportnom sektoru u vreme rastućih troškova života.
Opravdanje za povećanje poreza
Od trenutka kada su preuzeli vlast, premijer Kir Starmer i ministarka Rivs su kontinuirano radili na opravdavanju potrebe za povećanjem poreza. Oni su posebno naglašavali da se neće ponoviti mere štednje koje su obeležile prve godine prethodne konzervativne vlade iz 2010. godine. Ovaj pristup sugeriše da nova vlada želi da izbegne greške prošlosti i pronađe balans između fiskalne odgovornosti i socijalnih potreba.
Međutim, tržišta su reagovala na najavu budžeta povećanjem troškova zaduživanja Velike Britanije, što ukazuje na određenu dozu skepticizma i zabrinutosti u vezi sa budućim ekonomskim kursom zemlje. Ova reakcija naglašava izazove sa kojima će se vlada suočiti u implementaciji svojih planova i potrebu za pažljivim balansiranjem između različitih ekonomskih ciljeva.
U zaključku, povećanje poreza koje je najavila ministarka finansija Rejčel Rivs predstavlja značajan zaokret u ekonomskoj politici Velike Britanije. Dok vlada tvrdi da je ovo neophodno za finansiranje ključnih javnih usluga i stimulisanje privrednog rasta, ostaje da se vidi kako će ove mere uticati na ekonomiju i društvo u celini.