Građani Beograda suočavaju se sa značajnim povećanjem poreza na imovinu, što je izazvalo zabrinutost i konfuziju među vlasnicima nekretnina. Ova promena ima dalekosežne posledice na finansije domaćinstava i gradski budžet.
Razlozi za povećanje poreza na imovinu
Poslednjih nedelja, porez na imovinu postao je goruća tema među Beograđanima. Mnogi građani su iznenađeni znatno uvećanim iznosima na svojim poreskim rešenjima. Ovo povećanje nije rezultat promene u prosečnoj ceni kvadratnog metra nepokretnosti, kako bi se moglo očekivati.
Umesto toga, glavni razlog leži u propustu gradskih vlasti. Naime, Grad Beograd nije doneo odluku o ograničenju visine stope poreza na imovinu za tekuću godinu, što je prethodnih godina bila uobičajena praksa. Ova odluka je omogućavala da povećanje poreza bude ograničeno na maksimalno pet procenata u odnosu na prethodnu godinu.
Uticaj na gradski budžet i građane
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, smatra da je ovo rezultat deficita u gradskom budžetu. Prema njegovim rečima, gradske vlasti su odlučile da popune budžetsku rupu kroz de facto značajno uvećanje poreza na imovinu.
"Ova odluka je mogla biti doneta i kasnije tokom godine, kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama. Apelovali smo da se to uradi, jer je još uvek moguće," ističe Jovanović u razgovoru za Biznis.rs.
Kako se obračunava porez na imovinu?
Porez na imovinu se utvrđuje na osnovu poreske prijave koju vlasnik nepokretnosti podnosi nadležnom organu u roku od 30 dana od dana sticanja nepokretnosti. Vrednost nepokretnosti može biti umanjena za amortizaciju, koja iznosi jedan procenat godišnje, do maksimalnih 40 procenata.
Prema informacijama agencije za nekretnine City Expert, amortizacija se računa proporcionalnom metodom. Ukoliko poreski organ ne utvrdi stopu amortizacije, vrednost nepokretnosti se ne umanjuje pri obračunu poreza.
Zakonska regulativa i rokovi
Zakon o porezima na imovinu propisuje da je jedinica lokalne samouprave dužna da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene nepokretnosti u zonama do 30. novembra svake godine. Za obračun poreza za 2024. godinu, relevantne su cene iz perioda od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2023.
Ukoliko izostane objava ovakve odluke, kao što je slučaj ove godine, primenjuju se cene iz prethodne godine. Ovo je jedan od faktora koji je doprineo trenutnoj situaciji sa povećanim porezom.
Rokovi za plaćanje i moguće posledice
Porez na imovinu se plaća kvartalno, sa rokovima 15. februara, 15. maja, 15. avgusta i 15. novembra. Obveznici koji ne vode poslovne knjige imaju mogućnost da plate porez u manjem broju rata ili odjednom.
Važno je napomenuti da se na neplaćene iznose obračunava kamata od narednog dana nakon isteka roka za plaćanje. Ovo dodatno opterećuje građane koji možda nisu u mogućnosti da plate uvećane iznose poreza na vreme.
Implikacije za građane i budućnost poreza na imovinu
Ovakvo povećanje poreza na imovinu ima značajne implikacije za građane Beograda. Mnogi se suočavaju sa neočekivanim finansijskim opterećenjem, što može uticati na njihov životni standard i planiranje budžeta.
Stručnjaci apeluju na gradske vlasti da razmotre donošenje odluke o ograničenju stope poreza, čak i u ovoj fazi godine. Ovo bi moglo ublažiti finansijski udar na građane i sprečiti potencijalne socijalne tenzije.
U budućnosti, potrebno je veće angažovanje građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka vezanih za porez na imovinu. Transparentnost u obračunu i primeni poreskih stopa ključna je za održiv i pravedan sistem oporezivanja nekretnina.
Građani Beograda suočavaju se sa izazovnom situacijom zbog povećanja poreza na imovinu. Ova promena, uzrokovana izostankom ključne odluke gradskih vlasti, ima značajne finansijske implikacije. Potrebno je pažljivo praćenje situacije i potencijalno preispitivanje poreske politike u narednom periodu.