Predložene izmene u srpskom sistemu zarada i poreza za 2024. godinu donose značajne promene za poslodavce i zaposlene. Ključne promene uključuju povećanje neoporezivog iznosa zarade i minimalne cene rada, što će imati dalekosežne posledice na tržište rada i ekonomiju zemlje.
Povećanje neoporezivog iznosa zarade
Vlada Srbije je predložila izmene Zakona o porezu na dohodak koje predviđaju značajno povećanje neoporezivog iznosa zarade. Od januara 2024. godine, ovaj iznos će se povećati sa trenutnih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno. Ova promena ima za cilj da smanji poresko opterećenje radnika i poveća njihov raspoloživi dohodak.
Ova izmena će imati značajan uticaj na neto zarade zaposlenih, posebno onih sa nižim primanjima. Povećanje neoporezivog iznosa znači da će veći deo zarade biti izuzet od oporezivanja, što će rezultirati većim iznosom koji ostaje radnicima.
Nova minimalna cena rada
Uporedo sa promenom neoporezivog iznosa, vlada je donela odluku o povećanju minimalne cene rada. Od 1. januara 2024. godine, minimalna cena rada iznosiće 271 dinar po satu, što predstavlja povećanje od približno 17,8% u odnosu na trenutnu cenu od 230 dinara koja važi do kraja 2023. godine.
Ovo povećanje će direktno uticati na minimalne zarade u zemlji. Prema izračunavanjima stručnjaka, minimalni iznosi zarada u 2024. godini će se kretati u rasponu od oko 43.360 dinara za 168 radnih sati do približno 49.864 dinara za 184 radna sata mesečno.
Uticaj na poslodavce i tržište rada
Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting, ističe da će ove promene imati značajan uticaj na poslodavce. On navodi da će za isplatu minimalne neto zarade u mesecu sa 168 radnih sati, poslodavci u 2024. godini plaćati ukupne doprinose od oko 25.766 dinara, što je povećanje u odnosu na 21.785 dinara u 2023. godini.
Važno je napomenuti da opterećenje neto zarada porezima i doprinosima ostaje u sličnom rasponu, između 56 i 57 procenata za posmatrani broj sati u mesecu. Ovo znači da, iako se nominalni iznosi povećavaju, relativno poresko opterećenje ostaje slično.
Dodatne naknade uz minimalnu zaradu
Trifunović naglašava da minimalna zarada ne uključuje sve elemente primanja zaposlenog. Radnici koji primaju minimalac imaju pravo na dodatne naknade, uključujući:
- Uvećanje za minuli rad
- Dodatak za rad tokom državnih praznika
- Regres za godišnji odmor
- Naknadu za topli obrok
- Dodatke za prekovremeni i noćni rad
Pored toga, zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na dodatne naknade troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ovo uključuje:
- Naknadu za prevoz do i sa posla
- Dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu
- Naknadu za smeštaj i ishranu za rad na terenu
- Naknadu za ishranu tokom radnog vremena, ako poslodavac nije obezbedio obrok
Ukupni troškovi za poslodavce
Za poslodavce koji odluče da isplaćuju minimalnu zaradu, ukupan trošak, uključujući sve poreze i doprinose, kretaće se od približno 67.702 dinara za 168 radnih sati do oko 78.478 dinara za 184 radna sata mesečno. Ovo predstavlja značajno povećanje troškova rada za poslodavce, što može uticati na njihove odluke o zapošljavanju i poslovanju.
Zaključak i implikacije
Predložene izmene u sistemu zarada i poreza u Srbiji za 2024. godinu donose značajne promene za poslodavce i zaposlene. Povećanje neoporezivog iznosa zarade i minimalne cene rada ima za cilj poboljšanje položaja radnika, posebno onih sa nižim primanjima. Međutim, ove promene takođe predstavljaju izazov za poslodavce koji će morati da se prilagode povećanim troškovima rada.
Dugoročne implikacije ovih promena na tržište rada i ekonomiju Srbije tek treba da se vide. Moguće je da će ovo dovesti do povećanja produktivnosti, ali takođe može rezultirati i smanjenjem broja radnih mesta ili povećanjem sive ekonomije. Važno je pažljivo pratiti ove trendove i po potrebi prilagođavati politike kako bi se osigurala ravnoteža između interesa radnika i održivosti poslovanja.