Socijalno-ekonomski savet Srbije nedavno je doneo značajnu odluku o povećanju minimalne zarade za 2025. godinu. Ova promena će imati dalekosežne posledice za radnike i poslodavce širom zemlje, utičući na ekonomsku situaciju i životni standard mnogih građana.
Novo povećanje minimalne zarade u Srbiji
Od 1. januara 2025. godine, minimalna zarada u Srbiji biće uvećana sa trenutnih 47.154 dinara na 53.529 dinara. Ovo predstavlja značajno povećanje od približno 13,7%. Minimalna cena radnog sata iznosiće 308 dinara, što je znatno poboljšanje u odnosu na prethodni period.
Ovakva odluka doneta je nakon intenzivnih pregovora između predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata. Premijer Miloš Vučević istakao je da je ovo prvi put nakon šest godina da je postignut konsenzus sva tri socijalna partnera o visini minimalne zarade za narednu godinu.
Kompenzacije za poslodavce i poreske olakšice
Kako bi se ublažio finansijski pritisak na poslodavce, uvedene su određene kompenzacione mere. Najznačajnija među njima je uvećanje neoporezivog dela zarade za isti procenat za koji je povećan minimalac – 13,7%. U nominalnom iznosu, to znači da će neoporezivi deo zarade biti povećan za 3.432 dinara.
Konkretno, umesto dosadašnjih 25.000 dinara, u 2025. godini neće se oporezivati iznos do 28.432 dinara. Ova mera ima za cilj da olakša poslodavcima prilagođavanje na nove uslove i da podstakne održavanje nivoa zaposlenosti.
Raspon minimalnih zarada i troškovi poslodavaca
Minimalni iznosi zarada u 2025. godini varirat će u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu. Kretaće se u rasponu od približno 49.280 dinara za 160 radnih sati do otprilike 56.672 dinara za 184 radna sata. Ova fleksibilnost omogućava prilagođavanje različitim radnim rasporedima i industrijama.
Za poslodavce, ovo povećanje donosi i veće troškove. Poreska savetnica Zvezdana Pisarević navodi da će ukupan trošak koji će poslodavci snositi za isplatu minimalne zarade, uključujući sve pripadajuće poreze i doprinose, iznositi između 66.245 dinara za 160 radnih sati i 76.790 dinara za 184 radna sata mesečno.
Šta sve uključuje minimalna zarada?
Minimalna zarada se izračunava množenjem propisane minimalne cene rada sa brojem radnih sati u mesecu. Važno je napomenuti da u ovaj iznos ne ulaze dodatne naknade kao što su topli obrok, regres za godišnji odmor, minuli rad, prekovremeni rad, noćni rad i rad za vreme državnog praznika.
Međutim, zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na dodatne naknade troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. To uključuje:
- Naknadu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju
- Naknadu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji ili inostranstvu
- Naknadu za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu
- Naknadu za ishranu u toku rada
- Regres za korišćenje godišnjeg odmora
Reakcije sindikata i kritike
Predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, izrazila je umereni optimizam, navodeći da 56% prosečne zarade predstavlja dobru polaznu tačku za buduće pregovore. Međutim, nisu svi sindikati zadovoljni postignutim dogovorom.
ASNS je izrazila zabrinutost, tvrdeći da je nova minimalna cena rada utvrđena na štetu radnika, a u korist kompanija, banaka i države. Prema njihovim proračunima, minimalna cena rada za 2025. godinu trebalo je da iznosi najmanje 364 dinara po satu, što bi rezultiralo minimalnom zaradom između 61.283 i 67.123 dinara.
Implikacije za radnike i ekonomiju
Povećanje minimalne zarade trebalo bi da doprinese poboljšanju životnog standarda radnika sa najnižim primanjima. Premijer Vučević je istakao da će minimalna zarada prvi put pokrivati troškove minimalne potrošačke korpe, što je značajan korak ka obezbeđivanju dostojanstvenog života za sve zaposlene.
Prema zvaničnim podacima, oko 100.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu, iako sindikati tvrde da je taj broj znatno veći. Ovo povećanje će stoga imati širok uticaj na ekonomiju zemlje, potencijalno stimulišući potrošnju i ekonomski rast.
Zaključak i budući izazovi
Povećanje minimalne zarade u Srbiji za 2025. godinu predstavlja značajan korak ka poboljšanju položaja radnika, ali i izazov za poslodavce. Dok će ova mera verovatno doprineti smanjenju siromaštva i povećanju životnog standarda, ostaje da se vidi kako će uticati na konkurentnost srpske ekonomije i stopu zaposlenosti u dugom roku.
Buduće diskusije o minimalnoj zaradi moraće da balansiraju između potreba radnika za dostojanstvenim životom i sposobnosti poslodavaca da održe profitabilnost i konkurentnost na globalnom tržištu. Kontinuirani dijalog između socijalnih partnera biće ključan za pronalaženje održivih rešenja koja će podržati ekonomski rast i socijalnu pravdu u Srbiji.