U Srbiji je postignut značajan dogovor o povećanju minimalne zarade za 2025. godinu, što predstavlja prekretnicu u odnosima između poslodavaca, sindikata i vlade. Ovo povećanje donosi sa sobom niz pozitivnih i potencijalno izazovnih posledica za srpsku ekonomiju.
Istorijski konsenzus o minimalnoj zaradi
Nakon višegodišnjih nesuglasica, poslodavci, sindikati i predstavnici Vlade Srbije su po prvi put postigli konsenzus o povećanju minimalne zarade. Dogovoreno je da će minimalna cena rada u 2025. godini iznositi približno 53.600 dinara, odnosno oko 308 dinara po radnom času. Ovo predstavlja značajno uvećanje od skoro 14% u odnosu na prethodni period.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, u razgovoru za Biznis.rs ističe: "Ovo povećanje od gotovo 14% je iznad naših očekivanja. Prvobitno smo predlagali povećanje od oko 8%, što je bilo u skladu sa pokazateljima inflacije i rasta BDP-a."
Kompenzacije za poslodavce i ekonomske implikacije
Kao protivtežu ovom povećanju, država je obećala poslodavcima uvećanje neoporezivog dela zarade u istom procentu. To znači da se u narednoj godini porez neće plaćati na iznos do otprilike 28.400 dinara. Atanacković smatra da će ova mera, gledajući ukupnu privredu, biti dovoljna da se napravi kompenzacija za povećanje minimalne zarade.
Međutim, on upozorava: "Onaj deo poslodavaca koji jedva i sada isplaćuje minimalne zarade osetiće negativne posledice ovog povećanja. To su oni koji ne mogu da povećaju ni promet ni cene." Ovo ukazuje na potencijalne izazove za određene sektore privrede.
Širi uticaj na tržište rada i inflaciju
Povećanje minimalne zarade ne utiče samo na radnike koji primaju minimalac, kojih je prema najnovijim podacima oko 114.000. Atanacković objašnjava: "Radi se i o onim radnicima koji su veoma blizu, odnosno nešto malo iznad minimalca. I svi koji su iznad te cifre takođe će tražiti povećanje svojih zarada."
Ovo lančano povećanje zarada može imati značajan uticaj na inflaciju. Prema procenama Narodne banke Srbije, inflacija bi na kraju godine mogla da bude oko 4%, a za 2025. se prognozira 3,5%. Atanacković upozorava da povećanje zarada koje nije direktno povezano sa produktivnošću i rastom BDP-a može dovesti do povećanja inflacije.
Regionalne razlike i anketa poslodavaca
Važno je napomenuti da se zarade i troškovi života značajno razlikuju od grada do grada u Srbiji. Atanacković ističe: "Ne možete računati na iste cene i zarade u Beogradu i u Kraljevu, na primer." Ova činjenica dodatno komplikuje primenu jedinstvene minimalne zarade na nacionalnom nivou.
Unija poslodavaca Srbije sprovela je anketu među poslodavcima o povećanju minimalne zarade. Rezultati su pokazali da je većina za povećanje, dok je jedna trećina ispitanika bila apsolutno protiv, tvrdeći da to ugrožava njihovo poslovanje. Atanacković objašnjava: "Većina poslodavaca koji isplaćuju oko 70.000 dinara nema nikakav problem oko povećanja minimalne zarade jer to na njih nikako ne utiče, dok svi oni koji isplaćuju najmanju zaradu već imaju probleme."
Parafiskalni nameti kao ključni izazov
Pored povećanja minimalne zarade, parafiskalni nameti predstavljaju značajan izazov za srpske privrednike. Atanacković ističe da domaći privrednici plaćaju više od 1.200 različitih parafiskalnih nameta. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je pre nekoliko godina napravila registar ovih taksi, ali do sada nije napravljen značajan pomak u rešavanju ovog problema.
"Veliki su problem privrednicima parafiskalni nameti koje plaćaju, a i ne znaju zašto ih plaćaju, gde nemaju nikakvu korist," kaže Atanacković. "Mislim da se to mora rešiti da bi svi delovi privrede bili profitabilni, da bismo zapošljavali ljude i davali zarade veće od minimalne."
U zaključku, povećanje minimalne zarade u Srbiji predstavlja značajan korak ka poboljšanju životnog standarda radnika, ali istovremeno donosi izazove za poslodavce i potencijalne rizike za ekonomsku stabilnost. Balansiranje između potreba radnika i održivosti poslovanja ostaje ključni izazov za srpsku ekonomiju u narednom periodu.