Socijalno-ekonomski savet (SES) doneo je značajnu odluku o povećanju minimalne zarade u Srbiji za 2025. godinu. Ova promena će imati dalekosežne posledice za radnike i poslodavce širom zemlje.
Detalji novog minimalca i neoporezivog dela
Na nedavno održanoj sednici SES-a, doneta je odluka da će minimalna zarada u 2025. godini iznositi približno 53.600 dinara, što predstavlja gotovo 308 dinara po radnom času. Ovo povećanje od skoro 13,7% u odnosu na prethodnu godinu označava značajan korak ka poboljšanju životnog standarda radnika sa najnižim primanjima.
Premijer Srbije, Miloš Vučević, istakao je da će neoporezivi deo za poslodavce takođe biti uvećan za identičan procenat. Konkretno, ovaj iznos će porasti sa sadašnjih 25.000 dinara na oko 28.430 dinara, što će olakšati finansijsko opterećenje poslodavaca.
Uloga sindikata i Vlade u pregovorima
Pregovori o minimalnoj zaradi bili su intenzivni, sa sindikatima koji su insistirali na izjednačavanju minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom. Njihov predlog je bio da se minimalna zarada poveća sa trenutnih 47.154 dinara na 53.500 dinara, što je predstavljalo povećanje od preko 10%.
Jedan od ključnih argumenata sindikata bilo je obećanje predstavnika Vlade da će minimalna zarada do 2027. godine dostići 650 evra. Ovo dugoročno obećanje igralo je važnu ulogu u pregovorima i postavljanju ciljeva za naredne godine.
Intervencija predsednika i konačna odluka
Interesantno je da je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, imao uticaj na konačnu odluku. On je javno zamolio Vladu da razmotri mogućnost povećanja minimalne zarade do nivoa koji bi pokrio minimalnu potrošačku korpu, što bi značilo iznos od približno 53.000 dinara.
Predstavnici sindikata su primetili da predsednikove sugestije vezane za minimalnu zaradu često postaju realnost, što dodatno naglašava značaj njegovog učešća u ovom procesu.
Implikacije za radnike i ekonomiju
Ovo povećanje minimalne zarade imaće višestruke efekte na srpsku ekonomiju. S jedne strane, radnici sa najnižim primanjima će osetiti poboljšanje svog finansijskog stanja, što može dovesti do povećane potrošnje i stimulacije ekonomije. S druge strane, poslodavci će morati da se prilagode novim troškovima, što može uticati na njihove poslovne planove i strategije zapošljavanja.
Važno je napomenuti da će ovo povećanje minimalne zarade verovatno imati različite efekte na različite sektore ekonomije. Neke industrije, posebno one sa visokim udelom niskokvalifikovane radne snage, mogu osetiti veći pritisak na svoje operativne troškove.
Budući izazovi i očekivanja
Iako je ovo povećanje minimalne zarade značajan korak napred, ostaju izazovi u postizanju dugoročnog cilja od 650 evra do 2027. godine. Vlada, sindikati i poslodavci će morati da nastave sa konstruktivnim dijalogom kako bi osigurali održiv rast minimalne zarade koji neće negativno uticati na konkurentnost srpske ekonomije.
U narednom periodu, biće ključno pratiti kako će ovo povećanje uticati na stopu zaposlenosti, inflaciju i opšti ekonomski rast. Takođe, biće važno osigurati da povećanje minimalne zarade ne dovede do povećanja sive ekonomije ili smanjenja broja radnih mesta.
Zaključno, odluka SES-a o povećanju minimalne zarade na 53.592 dinara za 2025. godinu predstavlja značajan korak ka poboljšanju životnog standarda radnika u Srbiji. Ova promena, zajedno sa povećanjem neoporezivog dela za poslodavce, odražava nastojanje da se balansiraju potrebe radnika i poslodavaca u kontekstu ekonomskog razvoja zemlje.