Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) nedavno je objavio sveobuhvatnu analizu o potencijalima prozjumerskog tržišta u energetskom sektoru Srbije i zemalja Zapadnog Balkana. Ova studija baca novo svetlo na izazove i mogućnosti u oblasti energetske sigurnosti i održivosti.
Izazovi i preporuke za razvoj prozjumerskog tržišta
Autori studije, Lazar Ivanović i Pavle Medić, identifikovali su nekoliko ključnih prepreka koje ometaju rast tržišta domaćinstava-prozjumera u Srbiji. Među najznačajnijim izazovima su nedostatak informacija, kompleksne procedure i neujednačena ekspertiza nadležnih institucija.
CEVES predlaže niz konkretnih mera za unapređenje situacije. Prva i najvažnija preporuka je detaljno informisanje potencijalnih prozjumera o procesu sticanja ovog statusa. Ovo bi trebalo da bude praćeno adekvatnom podrškom od strane državnih energetskih kompanija.
Druga ključna preporuka je uspostavljanje sistema sertifikacije za instalatere solarnih panela. Ovo bi osiguralo kvalitet usluga i povećalo poverenje potrošača. Paralelno s tim, potrebno je objaviti listu sertifikovanih instalatera, što bi olakšalo izbor pouzdanih pružalaca usluga.
Analitičari CEVES-a naglašavaju potrebu za digitalizacijom i standardizacijom procedure sticanja statusa prozjumera. Ovo bi značajno pojednostavilo proces i učinilo ga pristupačnijim širem krugu građana. Dodatno, preporučuje se ujednačavanje obučenosti i ekspertize osoblja ODS-a širom zemlje, s posebnim fokusom na područja van Beograda.
Uloga institucija u implementaciji preporuka
Lazar Ivanović ističe da je za realizaciju ovih preporuka ključna saradnja različitih institucija. Ministarstvo rudarstva i energetike ima centralnu ulogu u regulisanju zakonskog okvira, uključujući uvođenje modela vlasništva treće strane i regulisanje zajednica obnovljivih izvora energije.
S druge strane, Elektrodistribucija Srbije (EDS) je zadužena za operativni aspekt implementacije. Ovo uključuje digitalizaciju postojećih procedura za sticanje statusa prozjumera i sprovođenje informativnih kampanja za građane. Ivanović naglašava potrebu za ujednačavanjem nivoa ekspertize različitih ogranaka EDS-a širom Srbije, posebno u pogledu procedura kao što su priključivanje panela na mrežu i instaliranje pametnih brojila.
Dodatne mere za podsticanje razvoja prozjumerskog tržišta
CEVES predlaže niz dodatnih mera za dalji razvoj tržišta prozjumera:
- Osiguravanje jednakih pogodnosti za prozjumere kao i za ostale krajnje potrošače, uključujući popuste za uredno plaćanje i racionalnu potrošnju
- Revizija pravila za dodelu lokalnih subvencija, s ciljem favorizovanja kompetentnih izvođača radova i davanja prioriteta energetski ugroženim domaćinstvima
- Pronalaženje rešenja za izjednačavanje uslova za stambene zgrade i samostalne kuće
- Zakonsko prepoznavanje zajednica obnovljive energije kao subjekata koji ispunjavaju uslove da postanu prozjumeri, uz posebne podsticaje
Studija takođe preporučuje istraživanje i implementaciju ESCO modela za rezidencijalne prozjumerske projekte. Ovaj pristup bi mogao obezbediti neophodnu ekspertizu i kapital za instalaciju solarnih panela.
Energetska situacija na Zapadnom Balkanu
Analiza CEVES-a pruža širi kontekst energetske situacije u regionu Zapadnog Balkana. Zemlje ovog regiona se u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva i naftu za proizvodnju energije. Približno 80% energije u ovim zemljama proizvodi se iz čvrstih goriva i nafte, što je znatno više od proseka EU27.
Interesantno je da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u regionu uporediva ili čak veća nego u EU27. Međutim, upotreba gasne i nuklearne energije je značajno manja - samo 9% u poređenju sa 36% u EU.
Kada je reč o energetskoj zavisnosti, većina balkanskih zemalja uvozi između četvrtine i trećine svojih ukupnih energetskih potreba. Izuzetak je Severna Makedonija, koja se oslanja na uvoz za skoro 70% svojih energetskih potreba.
Energetska efikasnost i budućnost nuklearne energije
Studija CEVES-a ukazuje na značajan prostor za poboljšanje energetske efikasnosti u regionu. Balkanske zemlje trenutno troše oko 50% više energije nego zemlje EU za proizvodnju ekvivalentne količine BDP-a. U proteklih pet godina nije zabeleženo značajno poboljšanje njihove energetske efikasnosti u odnosu na EU.
Govoreći o budućnosti energetskog sektora, Lazar Ivanović se osvrće na potencijal nuklearne energije u Srbiji. On ističe da je nuklearna energija, uprkos kontroverzama, teško osporiv faktor u zelenoj tranziciji. Nuklearna energija ne emituje gasove staklene bašte, ne zagađuje vazduh i energetski je najefikasnija.
Međutim, Ivanović naglašava da Srbija trenutno nema dovoljno eksperata u ovoj oblasti, što je posledica moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana uvedenog 1989. godine. On predlaže da Srbija ulaže u obrazovanje kadrova u oblasti nuklearne energije, što bi omogućilo zemlji da u budućnosti donese informisanu odluku o potencijalnom "nuklearnom putu".
U zaključku, studija CEVES-a pruža sveobuhvatan pregled izazova i mogućnosti za razvoj prozjumerskog tržišta u Srbiji i regionu. Implementacija predloženih mera mogla bi značajno unaprediti energetsku efikasnost i sigurnost snabdevanja, istovremeno promovišući održive izvore energije.