U Srbiji se poslednjih godina beleži značajan pad šumskih površina, što predstavlja ozbiljan ekološki problem. Ovaj trend je rezultat kombinacije faktora, uključujući urbanizaciju, industrijalizaciju i nekontrolisanu gradnju. Pošumljavanje se nameće kao ključno rešenje, ali su izazovi u njegovoj implementaciji mnogobrojni.
Trenutno stanje šuma u Srbiji
Prema podacima RZS, površina pod šumama u Srbiji početkom ove godine iznosila je oko 504.000 hektara, što predstavlja alarmantno smanjenje od približno 48% u odnosu na 2018. godinu. Ova statistika jasno ukazuje na urgentnu potrebu za strateškim pristupom očuvanju i obnovi šumskih resursa.
Premijer Miloš Vučević najavio je da će pošumljavanje biti prioritet Vlade Srbije u narednom periodu. Postavljeni su ambiciozni ciljevi - prvo dostizanje 2.000 hektara novih šuma, a zatim i 4.000 hektara. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su ove izjave bez konkretnih mera i finansijskih sredstava nedovoljne za stvarne promene.
Izazovi urbanog ozelenjavanja
Gradovi u Srbiji, posebno Beograd, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u očuvanju zelenih površina. Urbanistkinja Božena Stojić ističe da je situacija u glavnom gradu kritična. Od 2003. do 2022. godine, procenat zelenih površina u Beogradu opao je sa skoro 15% na svega 9%, što je daleko ispod evropskog proseka od 30%.
Paradoksalno, grad usvaja brojne razvojne dokumente koji predviđaju povećanje zelenih površina, ali u praksi se dešava suprotno. Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji bi trebalo da bude ključni instrument za realizaciju ovih ciljeva, proglašen je opcionim, što investitorima daje slobodu da biraju da li će zadržati postojeće zelenilo na svojim lokacijama.
Uticaj klimatskih promena i požara
Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju šumskim resursima Srbije. Sve učestaliji i intenzivniji požari gutaju desetine hiljada hektara šuma svake godine. Samo u 2023. godini, u tri požara uništeno je više od 10.000 hektara šuma, što je jednako ukupnoj šteti iz 190 požara 2019. godine.
Stručnjaci upozoravaju da država nema dovoljne kapacitete ni opredeljene resurse za efikasno suzbijanje ovih požara. Ovo ukazuje na potrebu za hitnim ulaganjem u prevenciju i borbu protiv šumskih požara kao deo šire strategije očuvanja šuma.
Potrebne promene u zakonodavstvu i urbanističkom planiranju
Za efikasno rešavanje problema devastacije šuma i zelenih gradskih površina, neophodno je sprovesti sveobuhvatne promene:
- Izmene zakonskog okvira koje bi jasno definisale zelenu infrastrukturu i mere njene zaštite
- Uspostavljanje strateškog okvira za planiranje gradova i upravljanje zelenom infrastrukturom
- Obavezujuća primena plana generalne regulacije sistema zelenih površina
- Vraćanje delatnosti planiranja u domen javnih institucija radi zaštite javnog interesa
Perspektive pošumljavanja u Srbiji
Uprkos izazovima, postoje i pozitivni pomaci. JP "Srbijašume" ističe da je u odnosu na 1979. godinu došlo do značajnog povećanja površine pod šumama, što je imalo pozitivan uticaj na stanje životne sredine. Cilj ovog preduzeća je da u poslednjem kvartalu godine posadi 2,3 miliona sadnica i proširi šume na nove teritorije.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da je ključno uskladiti planove pošumljavanja sa realnim potrebama i mogućnostima. Potrebno je fokusirati se ne samo na kvantitet zasađenih stabala, već i na kvalitet i dugoročno održavanje novih šumskih površina.
U zaključku, pošumljavanje u Srbiji predstavlja kompleksan izazov koji zahteva sistemski pristup. Neophodno je uskladiti zakonodavstvo, urbanističko planiranje i praktične mere zaštite postojećih i stvaranja novih šumskih površina. Samo kroz koordinisane napore državnih institucija, stručnjaka i građana moguće je ostvariti značajan napredak u očuvanju i unapređenju šumskih resursa Srbije.