U poslednjih nekoliko godina, javni dug Srbije doživeo je značajne promene u svojoj strukturi. Poslovne banke su postale jedan od ključnih faktora u finansiranju državnih projekata i upravljanju javnim dugom.
Uspon poslovnih banaka kao kreditora države
Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija, poslovne banke su se pozicionirale na trećem mestu liste najvećih poverilaca Srbije. Ova promena predstavlja značajan skok u odnosu na njihovu poziciju pre samo godinu dana, kada su zauzimale sedmo mesto. Ukupan iznos kredita koje su poslovne banke odobrile državi dostigao je približno 3,2 milijarde evra, što ukazuje na rastući trend oslanjanja na domaće finansijske institucije u upravljanju javnim dugom.
Ovaj fenomen nije ograničen samo na domaće tržište. Srbija se sve više zadužuje kod poslovnih banaka i na međunarodnom nivou, što dodatno doprinosi njihovom značaju u strukturi javnog duga. Na kraju avgusta tekuće godine, obaveze prema poslovnim bankama u okviru spoljnog duga iznosile su oko 1,8 milijardi evra, što je značajan porast u odnosu na prethodne periode.
Uticaj na unutrašnji dug i finansiranje infrastrukture
U kontekstu unutrašnjeg duga, krediti poslovnih banaka predstavljaju drugu najveću stavku, odmah iza dinarskih obveznica emitovanih na domaćem tržištu. Ovaj trend ukazuje na rastuću ulogu bankarskog sektora u finansiranju državnih projekata i održavanju likvidnosti budžeta.
Popularnost zaduživanja kod poslovnih banaka ogleda se i u nedavnim odlukama NSRS. Na prvoj vanrednoj sednici novog saziva, čak 10 od 60 tačaka dnevnog reda odnosilo se na nova zaduživanja, pri čemu je većina bila vezana za kredite domaćih poslovnih banaka. Ovo uključuje značajne projekte poput:
- Finansiranja radova na Nacionalnom stadionu (42 milijarde dinara)
- Izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica (oko 228 miliona evra)
- Izgradnje obilaznice oko Kragujevca (približno 103 miliona evra)
Implikacije za ekonomsku politiku i budžetsko planiranje
Ovaj trend ima značajne implikacije za ekonomsku politiku Srbije. S jedne strane, oslanjanje na domaće izvore finansiranja može smanjiti zavisnost od stranih kreditora i potencijalno poboljšati uslove zaduživanja. Međutim, to takođe postavlja pitanja o dugoročnoj održivosti ovakvog pristupa i njegovom uticaju na likvidnost bankarskog sektora.
Budžetom i rebalansom za tekuću godinu predviđeno je da država može izdati garancije domaćim i stranim poslovnim bankama u ukupnom iznosu od gotovo 2,9 milijardi evra. Ovaj podatak ukazuje na kontinuirano oslanjanje na bankarski sektor kao ključni izvor finansiranja u narednom periodu.
Dinamika zaduživanja i otplate tokom leta
Interesantno je primetiti da je tokom letnjeg perioda, koji se tradicionalno smatra periodom smanjene ekonomske aktivnosti, došlo do značajnih promena u strukturi javnog duga. U periodu od juna do avgusta, obaveze prema poslovnim bankama porasle su za oko 157 miliona evra, što je dovelo do toga da banke prestignu strane vlade na listi najvećih poverilaca.
Uprava za javni dug izvestila je da tokom avgusta nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu, ali su povučena sredstva po osnovu projektnih i programskih zajmova u iznosu od približno 33 milijarde dinara. Istovremeno, otplaćene su obaveze u iznosu od skoro 37 milijardi dinara, što ukazuje na aktivno upravljanje dugom i u periodu smanjene ekonomske aktivnosti.
U zaključku, trend rasta udela poslovnih banaka u strukturi javnog duga Srbije predstavlja značajnu promenu u načinu finansiranja države. Dok ovo može pružiti određene prednosti u smislu fleksibilnosti i potencijalno povoljnijih uslova zaduživanja, neophodno je pažljivo pratiti dugoročne implikacije ovog trenda na stabilnost finansijskog sistema i održivost javnog duga.