Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Poskupljenje svinjskog mesa u Srbiji: Uzroci i posledice

Predviđa se značajan porast cena svinjskog mesa u Srbiji sredinom septembra, što će imati ozbiljan uticaj na potrošačku korpu. Ovo poskupljenje je rezultat kombinacije faktora, uključujući pojavu afričke kuge svinja i porast cena uvoznog mesa iz Evrope.

Uticaj poskupljenja svinjskog mesa na potrošače

Potrošači u Srbiji suočavaju se sa sve većim izazovima pri kupovini osnovnih namirnica. Poskupljenje svinjskog mesa predstavlja najnoviji udar na kućni budžet mnogih porodica. U mesarama i supermarketima širom zemlje, cena kilograma svinjskog buta dostiže neverovatne visine, krećući se od približno 800 do čak 1.200 dinara. Ova cena se opasno približava ceni junetine, tradicionalno skupljeg mesa.

Stručnjaci iz Privredne komore Srbije upozoravaju da će ovaj trend verovatno nastaviti da raste. Ovo povećanje cena nije samo prolazni fenomen, već odraz dubljih problema u sektoru stočarstva i globalne ekonomije.

Uzroci poskupljenja: Afrička kuga svinja i uvozne cene

Dva glavna faktora koja doprinose ovom poskupljenju su pojava afričke kuge svinja i značajan porast cena uvoznog mesa iz Evrope. Afrička kuga svinja je dovela do uništenja približno 1,5% svinjskog fonda u Srbiji, što je dodatno oslabilo već ugroženi stočni fond zemlje.

Afrička kuga svinja je visoko zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, često sa fatalnim ishodom. Njena pojava može imati katastrofalne posledice po stočarstvo i ekonomiju zemlje.

Žarko Galetin, poznati agrarni analitičar, objašnjava: "Srbija nema dovoljno svinja da zadovolji potrebe stanovništva i primorani smo da uvozimo. Procenjuje se da imamo kapacitet da zadovoljimo tek 85 do 90 procenata domaćih potreba, a ostatak moramo da nabavljamo iz inostranstva. Nažalost, cene svinjskog mesa i živih svinja u Evropi su takođe značajno porasle, što dodatno komplikuje situaciju."

Nesklad između otkupnih i maloprodajnih cena

Interesantno je primetiti nesklad između otkupnih cena svinja i maloprodajnih cena mesa. Milan Makarić, stočar iz Putinaca, ističe ovaj paradoks: "Trenutna otkupna cena svinje je oko 270 do 280 dinara po kilogramu žive vage. To je tek nešto više u odnosu na prošlu godinu, kada je cena bila oko 250 dinara. Međutim, cene u mesnicama su drastično porasle. Nejasno je zašto je to tako - kada svinje poskupe, meso poskupi, ali kada svinje pojeftine, to se ne odražava na cenu mesa u prodaji."

Ovaj fenomen ukazuje na moguće strukturne probleme u lancu snabdevanja i distribucije mesa, gde krajnji potrošači snose najveći teret povećanja cena.

Uticaj na potrošačke navike i alternativne opcije

Poskupljenje svinjskog mesa već ima vidljiv uticaj na potrošačke navike. Mnogi građani se okreću alternativnim izvorima proteina, posebno piletini, koja je trenutno znatno jeftinija opcija. Galetin predviđa da ovo povećano interesovanje za piletinu neće dovesti do značajnog poskupljenja ovog mesa u bliskoj budućnosti.

Međutim, dugoročno gledano, ova promena u potrošačkim navikama mogla bi imati šire implikacije za celokupnu industriju mesa u Srbiji. Moguće je da će proizvođači morati da prilagode svoje strategije proizvodnje i marketinga kako bi odgovorili na ove promene u potražnji.

Budući trendovi i implikacije

Stručnjaci predviđaju da bi novo poskupljenje svinjskog mesa moglo nastupiti već sredinom meseca. Ovo će verovatno dodatno opteretiti budžete domaćinstava i potencijalno dovesti do daljeg pomeranja potrošačkih navika ka jeftinijim alternativama.

Ova situacija naglašava potrebu za sveobuhvatnom strategijom u sektoru stočarstva i proizvodnje mesa u Srbiji. Neophodno je razmotriti mere za jačanje domaće proizvodnje, unapređenje zdravstvene zaštite životinja i stabilizaciju cena kako bi se osigurala dugoročna održivost ovog važnog sektora.

U zaključku, poskupljenje svinjskog mesa u Srbiji je kompleksan problem koji zahteva pažljivo razmatranje i strateško planiranje. Dok potrošači osećaju neposredni uticaj kroz povećane troškove, dugoročne implikacije za poljoprivredni sektor i ekonomiju zemlje u celini mogu biti značajne. Potrebno je pronaći balans između potreba potrošača, proizvođača i ekonomske stabilnosti kako bi se osigurala održiva budućnost za sve učesnike u ovom važnom sektoru.