Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Poskupljenje grejanja u Srbiji: Analiza trendova i uticaja

U svetlu rastućih troškova energenata i poslovanja, poskupljenje grejanja postaje neizbežna realnost za mnoge građane Srbije. Ova promena će imati značajan uticaj na budžete domaćinstava i poslovnih subjekata širom zemlje.

Rast cena grejanja u srpskim gradovima

Toplane u različitim delovima Srbije suočavaju se sa izazovom balansiranja između održivosti poslovanja i pristupačnosti usluga za građane. Mnoge su već implementirale ili planiraju povećanje cena grejanja, koje u nekim slučajevima dostiže i do 30 procenata.

U Beogradu, najvećem gradu i prestonici, situacija privlači posebnu pažnju. Beogradske elektrane, glavno preduzeće za snabdevanje toplotnom energijom, podnele su zahtev Sekretarijatu za energetiku za odobrenje novih cena za grejnu sezonu 2024/2025. Predlog uključuje povećanje od približno 9 odsto, što predstavlja značajan, ali umeren rast u poređenju sa nekim drugim gradovima.

Detaljniji pogled na predložene promene cena

Beogradske elektrane su predložile složenu strukturu promena cena, koja uključuje različite aspekte naplate za stambeni i poslovni prostor:

  • Za stambeni prostor, predlaže se povećanje varijabilnog dela cene sa 7,33 na 7,75 dinara po kWh, bez PDV-a.
  • Za poslovni prostor, varijabilni deo bi se povećao sa 8,94 na 9,46 dinara po kWh, takođe bez PDV-a.
  • Fiksni deo cene bi se povećao sa otprilike 4.863 na 5.457 dinara po kilovatu godišnje, za obe kategorije korisnika.

Ove promene bi rezultirale ukupnim povećanjem godišnje cene za stambeni prostor sa približno 1.449 na 1.579 dinara po kvadratnom metru, što predstavlja rast od oko 8,92 procenta.

Uticaj na različite gradove i toplane

Situacija varira od grada do grada, sa nekim toplanama koje su već primorane na drastičnije mere:

  1. Majdanpek: Lokalna toplana je povećala cene za 30 odsto od 1. jula, sa cenom grejanja koja je skočila sa 105 na 125 dinara sa PDV-om.
  2. Čačak: Ovde je pristup nešto drugačiji, sa povećanjem fiksnog dela cene, ali smanjenjem varijabilnog dela. Direktor toplane, Danko Ćalović, ističe da bi ovo moglo rezultirati nižim računima za korisnike sa većom potrošnjom.
  3. Subotica: Trenutno ne planiraju povećanje cena, ali se suočavaju sa izazovima održavanja niskih cena u kontekstu rastućih troškova.

Širi kontekst energetske krize

Ove promene cena ne dešavaju se u vakuumu. Globalna energetska kriza, pogoršana sukobom u Ukrajini, dovela je do dramatičnog rasta cena energenata. Na primer, u Čačku je cena gasa za toplanu porasla za neverovatnih 212 odsto, a struje za oko 200 odsto u poslednje tri i po godine.

Toplane širom Srbije pokušavaju da pronađu ravnotežu između održivosti poslovanja i pružanja pristupačnih usluga građanima. Neke, poput toplane u Čačku, ističu da ne primaju subvencije od lokalnih samouprava, već se oslanjaju isključivo na prihode iz poslovanja.

Implikacije za građane i buduće trendove

Dok se poskupljenje grejanja čini neizbežnim u mnogim delovima Srbije, njegov uticaj na građane će varirati. Faktori poput efikasnosti grejnih sistema, izolacije zgrada i individualnih navika potrošnje igraće ključnu ulogu u određivanju stvarnog finansijskog opterećenja za domaćinstva.

Važno je napomenuti da grejna sezona u Beogradu i većini drugih gradova u Srbiji zvanično traje od 15. oktobra do 15. aprila, sa mogućnošću proširenja u zavisnosti od vremenskih uslova. Ovo daje građanima priliku da planiraju svoje budžete i razmotre mere za uštedu energije.

Kako se Srbija i dalje suočava sa izazovima na energetskom tržištu, verovatno je da će pitanje cena grejanja ostati u fokusu javnosti i donosilaca odluka. Balansiranje između potrebe za održivim poslovanjem energetskih preduzeća i zaštite standarda građana ostaće ključni izazov u narednom periodu.

U zaključku, poskupljenje grejanja u Srbiji odražava šire trendove na globalnom energetskom tržištu. Dok toplane nastoje da prilagode svoje poslovanje novim realnostima, građani će morati da se pripreme za potencijalno veće troškove grejanja u predstojećim sezonama. Ova situacija naglašava važnost energetske efikasnosti i potrebu za dugoročnim strategijama za stabilizaciju energetskog sektora u zemlji.