Nedavno usvojene izmene srpskog zakona o porezu na dohodak donose značajne promene za pomorce, uvodeći nove odredbe o oporezivanju njihovih prihoda. Ove izmene imaju za cilj usklađivanje sa regionalnim praksama i poboljšanje položaja pomoraca u Srbiji.
Nova poreska politika za pomorce u Srbiji
Vlada Srbije je 31. oktobra usvojila izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje donose značajne novine u oporezivanju pomoraca. Prema novim odredbama, uvodi se posebna kategorija "prihoda pomoraca" koja predviđa poresko oslobođenje za lica koja borave na brodu duže od 174 dana u kalendarskoj godini. Ova promena predstavlja odstupanje od opšteg pravila da rezident Srbije plaća porez na celokupan svetski dohodak, nezavisno od mesta ostvarivanja prihoda.
Stručnjaci ukazuju da ova izmena značajno menja dosadašnju praksu oporezivanja, s obzirom da se rezidentstvo prvenstveno određuje ličnim i životnim interesima pojedinca u Srbiji. Prema važećem zakonu, rezident Republike Srbije je fizičko lice koje na teritoriji Republike boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci, sa ili bez prekida.
Komparativna analiza sa hrvatskim sistemom oporezivanja pomoraca
Kada je reč o oporezivanju pomoraca u regionu, Hrvatska je ovo pitanje rešila na precizan način. Hrvatski Pomorski zakonik definiše da je član posade broda u međunarodnoj plovidbi, koji ima prebivalište ili uobičajeno boravište u Hrvatskoj, obveznik poreza na dohodak od nesamostalnog rada. Međutim, ako je plovio 183 ili više dana u godini, oslobođen je plaćanja poreza na dohodak.
Neven Melvan, generalni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske, ocenjuje hrvatski poreski sistem kao "dosta dobar". On ističe da se u 183 dana uključuje i edukacija pomoraca, bolovanja, kao i put i povratak sa broda, što dodatno olakšava ispunjavanje uslova za poresko oslobođenje.
Približno 90% hrvatskih pomoraca ispunjava uslove za 183 dana, ali su oni i dalje obveznici plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, ovi doprinosi se ne obračunavaju prema stvarnim primanjima, već prema paušalnim iznosima (LS). Ovakav sistem omogućava pomorcima da plaćaju niže iznose doprinosa nego što bi to bio slučaj da se obračunavaju prema stvarnim primanjima.
Plate i beneficije pomoraca u Hrvatskoj
Kada je reč o platama pomoraca, Melvan ističe da hrvatski pomorci uglavnom idu u oficirski kadar i da su njihove zarade značajne. Plate trećih oficira se kreću od nekoliko hiljada evra, dok zapovedničke plate mogu dostići i preko 15.000 evra. Ovi iznosi su znatno viši od prosečnih plata u Hrvatskoj, što pomorstvo čini atraktivnim zanimanjem.
Uprkos dobrim zaradama, većina pomoraca se odlučuje za dodatno osiguranje u starosti. Mnogi uplaćuju novac u privatne penzione fondove ili investiraju u nekretnine, kako bi obezbedili sigurniju finansijsku budućnost. Ovo je delom zbog toga što penzije iz državnog sistema, iako garantovane, često nisu dovoljno visoke da održe životni standard na koji su pomorci navikli tokom radnog veka.
Izazovi u pomorskom sektoru
Melvan ističe da pomorce najviše muče problemi kriminalizacije i spoljnopolitička dešavanja. Ovi izazovi nisu specifični samo za Hrvatsku, već predstavljaju globalni problem u pomorstvu. Pomorci često mogu biti nepravedno optuženi za kriminalne aktivnosti vezane za teret broda, čak i kada nemaju nikakve veze sa tim. Rešavanje takvih slučajeva može trajati godinama, što značajno utiče na živote i karijere pomoraca.
Dodatni izazovi uključuju navigaciju kroz ratne zone i opasnosti koje vrebaju u Crnom i Crvenom moru. Ovi geopolitički rizici dodatno otežavaju rad pomoraca i povećavaju stres povezan sa njihovim zanimanjem.
Globalne perspektive u oporezivanju pomoraca
Kada je reč o poreskoj politici za pomorce u svetu, situacija je veoma raznolika. U Evropskoj uniji postoje značajne razlike među zemljama članicama. Na primer, baltičke države poput Litvanije, Letonije i Estonije imaju sistem gde se plaća porez na ukupan prihod u iznosu od 10%. S druge strane, u zemljama poput Poljske i Rumunije, sistem oporezivanja pomoraca nije jasno regulisan.
U Velikoj Britaniji, pomorci plaćaju porez tokom godine, ali imaju mogućnost da na kraju godine traže povraćaj. Neke tradicionalno pomorske zemlje, poput Nemačke, Španije i Francuske, danas imaju znatno manji broj pomoraca nego ranije, što je dovelo do promena u njihovim poreskim politikama za ovaj sektor.
Melvan smatra da, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, hrvatski sistem oporezivanja pomoraca pruža relativno povoljne uslove. On ističe da su alternative u mnogim drugim zemljama znatno nepovoljnije za pomorce.
U zaključku, nova poreska politika za pomorce u Srbiji predstavlja značajan korak ka usklađivanju sa regionalnim praksama. Poređenje sa hrvatskim sistemom pruža korisne uvide u moguće prednosti i izazove ovog pristupa. Globalne perspektive ukazuju na raznolikost poreskih politika za pomorce, naglašavajući važnost balansiranog pristupa koji uzima u obzir specifičnosti pomorskog sektora.