Nedavna poreska kontrola u Srbiji otkrila je alarmantne nepravilnosti u pekarskoj industriji, sa značajnim brojem pekara koje ne izdaju fiskalne račune. Ovo otkriće pokreće pitanja o poslovnim praksama, radnoj snazi i budućnosti cena pekarskih proizvoda u zemlji.
Rezultati poreske kontrole u pekarskoj industriji
Poreska uprava Srbije nedavno je sprovela opsežnu kontrolu pekara i poslastičarnica širom zemlje. Rezultati su bili iznenađujući: približno 73% kontrolisanih objekata nije izdavalo fiskalne račune kako je propisano zakonom. Od 62 kontrolisana objekta, čak 45 nije poštovalo propise o fiskalnim uređajima.
Kao posledica ovih otkrića, nadležni organi su preduzeli mere. Privremena zabrana obavljanja delatnosti izrečena je svim objektima koji nisu poštovali zakon. Ova stroga mera ima za cilj da osigura poštovanje poreskih propisa i unapredi transparentnost u poslovanju.
Reakcija Unije pekara Srbije na rezultate kontrole
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, izrazio je iznenađenje ovim rezultatima. U razgovoru za Biznis.rs, Pralica je istakao da su prethodne kontrole pokazivale znatno manje nepravilnosti, sa samo 5-6% pekara koje nisu ispunjavale sve uslove.
"Ovaj procenat od približno 70% kontrolisanih objekata koji ne poštuju propise je zaista šokantan," izjavio je Pralica. "Ipak, važno je napomenuti da svi oni koji ne rade po zakonu moraju biti kažnjeni."
Pralica je takođe ukazao na složenost situacije, sugerišući da u mnogim slučajevima poslodavci možda nisu direktno odgovorni za neizdavanje fiskalnih računa. "U ogromnoj većini slučajeva, oko 95%, dešavalo se da radnici potkradaju poslodavce, ne otkucavajući određene proizvode kako bi prisvojili novac," objasnio je.
Struktura i izazovi pekarske industrije u Srbiji
Prema Pralicinim rečima, pekarska industrija u Srbiji je značajan sektor koji obuhvata između 6.000 i 7.000 zanatskih pekara. Ove pekare, koje se bave i proizvodnjom i prodajom, zapošljavaju u proseku od 8 do 12 radnika. To znači da ovaj sektor pruža posao za približno 60.000 do 70.000 ljudi širom zemlje.
Plate u pekarskoj industriji variraju u zavisnosti od pozicije i iskustva. Prodavci obično zarađuju između 70.000 i 90.000 dinara mesečno, dok majstori u proizvodnji, koji često rade i noćne smene, mogu da zarade i do 180.000 dinara mesečno.
Ključni izazov: Nedostatak kvalifikovane radne snage
Pralica ističe da je nedostatak kvalifikovane radne snage postao najveći problem sa kojim se suočava pekarska industrija u Srbiji. "Potrebni su nam radnici 365 dana u godini, a ne možemo da ih nađemo dovoljno ni za male zanatske pekare, ni za industrijske pogone," objašnjava on.
Kao odgovor na ovaj izazov, mnoge pekare su počele da zapošljavaju radnike iz inostranstva. Pralica navodi da su radnici iz zemalja poput Indije, Mjanmara (ranije poznate kao Burma), Butana i Turske angažovani za poslove utovara, istovara i pakovanja. Međutim, za složenije poslove u samoj proizvodnji, još uvek se oslanjaju na domaću radnu snagu.
"Čak i najveće pekare osećaju ovaj nedostatak," dodaje Pralica. "Na primer, jedna od najvećih beogradskih pekara, koja ima oko 1.700 zaposlenih, već je angažovala 150 radnika iz inostranstva."
Uticaj na cene pekarskih proizvoda
Pralica upozorava da će cene pekarskih proizvoda u budućnosti biti pod značajnim uticajem troškova radne snage. "Moramo biti realni," kaže on. "Ako cena radne snage nastavi da raste, a to je vrlo verovatno, cene pekarskih proizvoda neće moći da ostanu na sadašnjem nivou."
Iako Pralica predviđa da će hleb u Srbiji i dalje biti jeftiniji nego u okolnim zemljama, on ističe da je neizbežno određeno povećanje cena. "Sigurno je da cene ne mogu ostati na ovom nivou," zaključuje on, naglašavajući složenost izazova sa kojima se suočava pekarska industrija u Srbiji.
U zaključku, pekarska industrija u Srbiji suočava se sa višestrukim izazovima, uključujući poreske nepravilnosti, nedostatak radne snage i potencijalni rast cena. Ovi problemi zahtevaju pažljivo razmatranje i strategije za održavanje kvaliteta i pristupačnosti pekarskih proizvoda, uz istovremeno osiguravanje poštovanja zakonskih propisa.