U proteklih deset godina, dug Srbije prema Kini doživeo je dramatičan porast, što je izazvalo pažnju ekonomskih stručnjaka i međunarodnih posmatrača. Ovaj trend ima značajne implikacije za ekonomsku stabilnost zemlje i njene međunarodne odnose.
Analiza rasta duga Srbije prema Kini
Prema izveštaju RSE, zasnovanom na podacima NBS, dug Srbije prema Kini se povećao gotovo 12 puta u poslednjem desetleću. Od skromnih 305 miliona evra, suma je narasla na impresivnih 3,7 milijardi evra. Ova cifra predstavlja približno 8,4% ukupnog spoljnog duga Srbije, što znači da na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, Srbija duguje oko 8 evra Kini.
Većina ovog duga potiče od kredita uzetih od kineske Export-Import banke, institucije koja je postala ključni finansijski partner Srbije u realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata. Ovi projekti, mada značajni za razvoj zemlje, često su bili predmet kritika zbog nedostatka transparentnosti u procesu ugovaranja i implementacije.
Infrastrukturni projekti finansirani kineskim kreditima
Sredstva pozajmljena od Kine uložena su u različite infrastrukturne projekte širom Srbije. Neki od najznačajnijih uključuju:
- Most Zemun-Borča u Beogradu
- Obilaznica oko Beograda
- Autoput koji povezuje Beograd i Čačak
- Novi blok termoelektrane Kostolac B
- Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma ("Fruškogorski koridor")
Posebno se ističu dva dugoročna projekta: deonica autoputa Preljina – Požega i deo pruge Novi Sad – Subotica, koji je deo međunarodne železničke linije Beograd – Budimpešta. Ovi projekti će se otplaćivati sve do 2039. godine, što ukazuje na dugoročnu prirodu finansijskih obaveza Srbije prema Kini.
Projekat "Čista Srbija" kao primer kineskih investicija
Jedan od najambicioznijih kineskih projekata u Srbiji je "Čista Srbija", dogovoren u avgustu 2021. godine. Ovaj projekat, vredan približno 3,2 milijarde evra, predviđa izgradnju kanalizacione mreže na čak 77 lokacija širom zemlje. Ugovor su potpisali predstavnici Vlade Srbije i kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC), što dodatno učvršćuje ekonomske veze između dve zemlje.
Implikacije rasta duga prema Kini
Iako trenutna situacija, prema rečima Branimira Jovanovića iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, još uvek nije alarmantna, ona svakako zahteva oprez. Rastući dug prema Kini ima nekoliko potencijalnih implikacija:
- Povećana ekonomska zavisnost od Kine
- Mogući uticaj na proces pristupanja Srbije EU
- Dugoročno opterećenje budžeta zbog otplate kredita
- Potencijalni geopolitički uticaj na region
Vlasti u Beogradu su često pravdale uzimanje kineskih kredita umesto evropskih, ističući njihovu fleksibilnost i lakšu dostupnost. Međutim, ova praksa je izazvala zabrinutost u EU, posebno zbog nedostatka transparentnosti u procesu ugovaranja i realizacije projekata.
Budućnost ekonomskih odnosa Srbije i Kine
Kako se dug Srbije prema Kini nastavlja povećavati, postavlja se pitanje održivosti ovog trenda i njegovih dugoročnih posledica. Ekonomski stručnjaci ističu potrebu za pažljivim balansiranjem između koristi od kineskih investicija i potencijalnih rizika koje one nose.
U narednim godinama, biće ključno pratiti kako će Srbija upravljati svojim dugom prema Kini, istovremeno nastojeći da održi dobre odnose sa EU i drugim međunarodnim partnerima. Balansiranje ovih složenih ekonomskih i geopolitičkih odnosa predstavljaće značajan izazov za srpske vlasti.
Zaključno, rast duga Srbije prema Kini predstavlja kompleksan fenomen sa dalekosežnim implikacijama. Dok kineski krediti omogućavaju realizaciju važnih infrastrukturnih projekata, oni istovremeno stvaraju dugoročne finansijske obaveze i potencijalno utiču na geopolitički položaj Srbije. Pažljivo upravljanje ovim dugom i transparentnost u budućim projektima biće ključni za održavanje ekonomske stabilnosti i međunarodnih odnosa Srbije.