Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji beleži značajan rast, prema najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije. Broj korisnika, prosečna starost, uplate i isplate pokazuju pozitivne trendove u ovom sektoru finansija.
Rast broja korisnika dobrovoljnog penzijskog osiguranja
Prema podacima NBS za drugo tromesečje 2024. godine, 223.452 korisnika uplaćuje dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji. Ovo predstavlja porast od 899 ljudi u odnosu na prethodno tromesečje, što ukazuje na rastući trend interesovanja za ovaj vid finansijskog planiranja. Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih lica u Srbiji dostiglo je 9,6 odsto, što je značajan procenat koji ilustruje sve veću svest građana o važnosti dodatne penzijske štednje.
Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su bar jednom uplatili doprinos iznosio je približno 287.000 dinara na kraju drugog tromesečja 2024. godine. Ovaj iznos varira u zavisnosti od nekoliko faktora, uključujući visinu uplata, prinose koje ostvaruju fondovi, visinu naknada i dužinu perioda akumulacije sredstava. Logično je zaključiti da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim računima.
Struktura korisnika i njihove uplate
Interesantno je primetiti da je na kraju drugog tromesečja 2024. godine 45.090 korisnika, ili 20,2 odsto od ukupnog broja, bilo učlanjeno u dva ili više fondova. Ovo ukazuje na diverzifikaciju rizika koju korisnici primenjuju u svom penzijskom planiranju.
Kada je reč o strukturi korisnika po polu, muškarci čine većinu sa učešćem od 57 odsto u ukupnom broju korisnika. Ova struktura nije značajno promenjena u odnosu na prethodne periode, što sugeriše da postoji prostor za dodatno podsticanje žena da se aktivnije uključe u dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja 2024. godine iznosila je oko 48 godina, što je ostalo nepromenjeno u odnosu na prethodno tromesečje. Najveći broj korisnika, čak 62 odsto, nalazi se u starosnoj grupi od 40 do 60 godina. Ovo ukazuje na to da su ljudi srednjih godina najsvesniji potrebe za dodatnom penzijskom štednjom. Procenat korisnika starijih od 53 godine iznosi 31,9 odsto, dok je 18,9 odsto korisnika starije od 58 godina, što je slično prethodnim godinama.
Uplate i isplate u dobrovoljne penzijske fondove
U drugom tromesečju 2024. godine, ukupan iznos neto uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove dostigao je otprilike 1,2 milijarde dinara. Ova cifra pokazuje snažno poverenje korisnika u sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Struktura uplata doprinosa je sledeća:
- 39,3% se odnosi na individualne uplate
- 34,5% čine uplate poslodavaca koji kao obveznici svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond
- 26,2% se odnosi na uplate doprinosa preko penzijskih planova
Primećen je porast broja individualnih uplata u drugom tromesečju 2024. godine, uz blagi rast uplata koje se vrše preko ugovora o penzijskim planovima. Ovaj trend ukazuje na rastući interes pojedinaca za samostalno upravljanje svojom penzijskom štednjom.
Poreske olakšice kao stimulans
Država je propisala značajne poreske olakšice kako bi stimulisala uplate u dobrovoljne penzijske fondove. Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobođena je plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 8.101 dinara po zaposlenom mesečno. Isto važi i za uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog.
Ove olakšice predstavljaju snažan podsticaj zaposlenima i poslodavcima da deo izdvajanja za zarade usmere ka štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Na ovaj način, stvara se dodatni finansijski oslonac za budućnost zaposlenih, uz istovremeno smanjenje trenutnog poreskog opterećenja.
Isplate sredstava i struktura imovine fondova
U drugom tromesečju 2024. godine, ukupan iznos isplata sredstava članovima koji su ispunili propisane uslove iznosio je približno 621,7 miliona dinara. Od toga, jednokratne isplate su činile 81% ukupnih isplata, dok su programirane isplate sredstava činile 19%. Ovi podaci ukazuju na preferenciju korisnika ka jednokratnim isplatama, što može biti povezano sa trenutnim finansijskim potrebama ili planovima za investiranje.
Neto imovina fondova na kraju drugog tromesečja dostigla je impresivnih 57,4 milijarde dinara, što predstavlja rast od 3,2% u odnosu na prethodno tromesečje. Ovaj rast se može pripisati kombinaciji neto uplata koje su iznosile 1,2 milijarde dinara, isplata od 621,7 miliona dinara članovima koji su ispunjavali propisane uslove, i prinosa od ulaganja imovine fondova koji je iznosio 1,2 milijarde dinara.
Struktura ulaganja imovine fondova na kraju drugog tromesečja 2024. godine ostala je relativno nepromenjena u odnosu na prethodni period:
- Državne obveznice: 74,2% ukupne imovine
- Akcije domaćih pravnih lica: 11,1%
- Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka: 10,9%
- Ulaganja u inostranstvu: 2% ukupne imovine fondova
Ova struktura ulaganja odražava konzervativni pristup upravljanju imovinom fondova, sa fokusom na sigurnost i stabilnost prinosa.
U zaključku, dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji pokazuje pozitivne trendove rasta, kako u broju korisnika, tako i u vrednosti imovine fondova. Poreske olakšice i rastuća svest o važnosti dodatne penzijske štednje doprinose ovom trendu.