Nedavna sudska odluka o poništenju građevinske dozvole za hidroelektranu "Dabar" u Trebinju izazvala je značajne reakcije u javnosti i stručnim krugovima. Ova presuda predstavlja prekretnicu u dugogodišnjoj borbi za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine u Bosni i Hercegovini.
Sudska odluka i njen značaj za hidroelektranu "Dabar"
Okružni sud u Banja Luci doneo je presudu kojom se poništava dozvola za izgradnju infrastrukturnih objekata hidroelektrane "Dabar" u Trebinju. Ova hidroelektrana, planirana snage od približno 160 megavata, trebalo je da bude deo ambicioznog projekta "Gornji horizonti", čija je procenjena vrednost iznosila gotovo 338 miliona evra. Projekat je bio ugovoren sa kineskom kompanijom Gezhouba Group, što je dodatno naglasilo njegov međunarodni značaj.
Sud je svoju odluku doneo u korist Udruženja "Resursni Aarhus centar u BiH" iz Sarajeva. U obrazloženju presude, navedeno je da odluka Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS o odobrenju izgradnje nije bila usklađena sa relevantnim odredbama nekoliko ključnih zakona. To uključuje Zakon o uređenju prostora i građenju Republike Srpske, Zakon o zaštiti životne sredine, kao i Zakon o vodama.
Ekološke implikacije projekta "Gornji horizonti"
Projekat "Gornji horizonti", u okviru kojeg je planirana izgradnja hidroelektrane "Dabar", izazvao je ozbiljnu zabrinutost među ekolozima i stručnjacima za zaštitu životne sredine. Prema planovima, ovaj projekat bi doveo do preusmeravanja značajnih količina vode iz nekoliko važnih reka u regionu Hercegovine, uključujući:
- Zalomku
- Bunu
- Bunicu
- Bregavu
- Neretvu
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvo preusmeravanje vodotokova moglo prouzrokovati nepovratne ekološke štete i ozbiljno ugroziti biološki minimum ovih reka. To bi potencijalno dovelo do narušavanja celokupnog ekosistema regiona, uključujući floru i faunu koja zavisi od ovih vodenih resursa.
Pravne i proceduralne nepravilnosti u procesu odobravanja
"Aarhus centar" je u svojoj tužbi ukazao na niz pravnih i proceduralnih nepravilnosti u procesu odobravanja projekta. Jedna od ključnih zamerki odnosila se na nepoštovanje međunarodnih konvencija o zaštiti reka, čiji je potpisnik i Bosna i Hercegovina. Ove konvencije izričito nalažu obavezno učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine, što u slučaju hidroelektrane "Dabar" nije bilo ispoštovano.
Pored toga, centar je istakao i problem neadekvatne procene uticaja na životnu sredinu. Ova procena, koja predstavlja osnov za izdavanje ekološke dozvole, nije bila sprovedena na odgovarajući način. Štaviše, ekološka dozvola je izdata pre nego što su neophodni istraživački radovi bili u potpunosti završeni, što predstavlja ozbiljno kršenje standardnih procedura u ovakvim projektima.
Reakcije i budući koraci
Odluka suda izazvala je različite reakcije među zainteresovanim stranama. Predstavnici "Aarhus centra" su ovu presudu okarakterisali kao "važan korak u zaštiti okoline i očuvanju reka Hercegovine". S druge strane, investitori i zagovornici projekta izrazili su zabrinutost zbog potencijalnih ekonomskih posledica ove odluke.
Važno je napomenuti da je slična tužba podneta i od strane Centra za životnu sredinu iz Banja Luke. Međutim, sud je tu tužbu odbacio, navodeći da centar nije uspeo da prikaže svoj pravni interes za učešće u ovom postupku, uprkos činjenici da se radi o ekološkom udruženju čiji je primarni cilj promocija zaštite životne sredine na nivou cele Bosne i Hercegovine.
Oba udruženja su, nezavisno jedno od drugog, podnela još četiri tužbe vezane za druge građevinske dozvole za HE "Dabar". Očekuje se da će pravni epilog ovih tužbi dodatno rasvetliti budućnost celokupnog projekta "Gornji horizonti".
Ekonomske implikacije i međunarodni aspekti
Projekat izgradnje hidroelektrane "Dabar" bio je najavljen kao najveći poduhvat te vrste na Balkanu u poslednjih trideset godina. Svečano otvaranje glavnih radova održano je prošle godine u junu na području Bileće, u mestu Vrijek. Vrednost projekta je procenjena na približno 338 miliona evra, što ga čini značajnim ne samo sa ekološkog, već i sa ekonomskog stanovišta.
Elektroprivreda RS (ERS) je, u cilju aktiviranja kreditnog aranžmana sa kineskom "Eksim" bankom, prethodno uplatila oko 92,8 miliona konvertibilnih maraka. Kineski partneri su već preduzeli konkretne korake, uključujući zakup poslovnih prostora za radnike i operativu, u pripremi za početak izgradnje.
Prvobitni planovi su predviđali rok od 46 meseci za završetak radova, a ugovor za ovaj projekat je potpisan u maju 2020. godine. Vlada Republike Srpske je dala garanciju za 85% vrednosti ugovora, dok je ERS uplatila preostalih 15%, uz dodatno obavezno osiguranje kredita koje iznosi oko 5% njegove vrednosti, kao i ostale prateće naknade.
Zaključak i buduće perspektive
Sudska odluka o poništenju dozvole za izgradnju hidroelektrane "Dabar" predstavlja značajan presedan u oblasti zaštite životne sredine u Bosni i Hercegovini. Ona naglašava rastuću svest o važnosti očuvanja prirodnih resursa i poštovanja međunarodnih ekoloških standarda. Istovremeno, ova odluka otvara brojna pitanja o budućnosti energetskih projekata u regionu i njihovom uticaju na lokalne ekosisteme.