Sistem poljoprivrednih subvencija u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima i kontroverzama. Ovo pitanje postaje sve aktuelnije s obzirom na nedavne promene u regulativi i rastući agrarni budžet.
Intenzivne kontrole i borba protiv fiktivnih gazdinstava
Prema nedavnom izveštaju poljoprivredne inspekcije, od početka godine sprovedeno je gotovo 3.100 kontrola bez pronalaska ijednog fiktivnog gazdinstva. Ova informacija dolazi u trenutku kada Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pojačava napore u sprečavanju zloupotreba i neovlašćenog korišćenja subvencija.
Statistički podaci RZS-a ukazuju da u Srbiji postoji približno 508.000 poljoprivrednih gazdinstava koja obrađuju oko 3,26 miliona hektara zemljišta. Ovi brojevi naglašavaju važnost pravilne distribucije subvencija i potrebu za efikasnim sistemom kontrole.
Kontroverze oko zakupa državnog zemljišta
Milan Prostran, priznati agroekonomski analitičar, ističe da je država nedavno donela uredbu kojom se pravo na subvencije po hektaru ograničava samo na vlasnike koji aktivno obrađuju zemljište. Ova odluka otvara pitanje statusa korisnika državnog zemljišta u zakupu, kojih je približno 260.000 do 270.000 hektara.
Pravilnik o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, objavljen krajem januara 2024. godine, unosi dodatne nejasnoće. Prema ovom dokumentu, pravo na subvencije za državno zemljište imaju samo veliki zakupci koji su do zemljišta došli putem javnog nadmetanja, dok su mali i srednji proizvođači isključeni iz ovog sistema.
Potencijal za korupciju i nejednakost
Žarko Galetin, još jedan istaknuti agroekonomski stručnjak, upozorava da trenutni sistem predstavlja "pogodno tlo za korupciju". On naglašava da u zakup državnog zemljišta uglavnom ulaze veliki igrači, što stvara neravnotežu na tržištu.
Galetin postavlja pitanje o poreklu tolike količine državnog poljoprivrednog zemljišta, ukazujući na nedovršen proces restitucije koji traje već dve decenije. Ovakva situacija, prema njegovom mišljenju, otvara prostor za različite korupcijske radnje na nivou lokalnih samouprava.
"Zloupotrebe su javna tajna," tvrdi Galetin, ističući da male i srednje poljoprivrednike iz igre izbacuju velike kompanije koje na licitacijama često postižu nerealno visoke cene zakupa.
Agrarni budžet i budućnost subvencija
Uprkos kontroverzama, Srbija beleži značajan rast agrarnog budžeta. Za 2025. godinu predviđene su subvencije od približno 111,4 milijarde dinara, što predstavlja više od 6% ukupnog državnog budžeta. Ovo je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je agrarni budžet iznosio oko 130 milijardi dinara.
Galetin ističe da ovakav budžet pruža priliku za značajnu podršku poljoprivrednicima, ali upozorava na potrebu za pravednijom raspodelom sredstava. "Neće biti korektno prema onima kojima je novac zaista neophodan ukoliko sredstva budu odlazila na različite mahinacije," naglašava on.
Zaključak i budući izazovi
Sistem poljoprivrednih subvencija u Srbiji suočava se sa složenim izazovima koji zahtevaju pažljivo razmatranje i potencijalne reforme. Dok povećanje agrarnog budžeta pruža nove mogućnosti, pitanja pravične raspodele sredstava i sprečavanja zloupotreba ostaju ključna za održivi razvoj poljoprivrednog sektora.