Francuska se suočava sa ozbiljnom političkom krizom koja preti da destabilizuje ne samo domaću ekonomiju, već i šira finansijska tržišta. Ova situacija dovela je do izjednačavanja troškova pozajmljivanja Francuske sa onima u Grčkoj, zemlji poznatoj po svojoj dugogodišnjoj borbi sa dugovima.
Politička kriza u Francuskoj i njen uticaj na ekonomiju
Politička kriza u Francuskoj dostigla je novu tačku ključanja, sa značajnim posledicama po ekonomsku stabilnost zemlje. Troškovi pozajmljivanja za francusku vladu su dramatično porasli, dostižući nivo uporediv sa onim u Grčkoj, zemlji koja je godinama bila simbol evropske dužničke krize. Ova situacija je bez presedana u modernoj istoriji Francuske i signalizira duboku zabrinutost investitora u vezi sa političkom stabilnošću i ekonomskom budućnošću zemlje.
Konkretno, spred - tehnički termin koji označava razliku u prinosu između dve obveznice - između francuskih i grčkih 10-godišnjih državnih obveznica praktično je nestao. Prinos na francuske desetogodišnje obveznice dostigao je približno 3%, što je gotovo identično prinosu na grčke obveznice istog roka. Ova izjednačenost prinosa je jasan pokazatelj da investitori percipiraju rizik ulaganja u francuske državne obveznice jednako visokim kao i ulaganje u grčke, što je situacija koja bi do pre nekoliko godina bila nezamisliva.
Budžetski izazovi i političke tenzije
U središtu ove krize nalazi se premijer Mišel Barnije (MB) i njegova vlada, koji se suočavaju sa ogromnim izazovima u pokušaju da obezbede podršku za predloženi budžet za 2025. godinu. Ovaj budžet, koji ima za cilj smanjenje budžetskog deficita kroz kombinaciju povećanja poreza i smanjenja javne potrošnje, naišao je na žestok otpor kako levice, tako i krajnje desnice.
Levičarski savez, poznat kao Novi narodni front, zapretio je da će podneti predlog za izglasavanje nepoverenja vladi ukoliko Barnije pokuša da progura svoj budžetski plan. Ovaj plan uključuje mere štednje vredne približno 60 milijardi evra, što je ekvivalentno otprilike 63,3 milijarde dolara. Ove mere, iako možda neophodne za fiskalnu konsolidaciju, izazvale su snažan otpor među širokim slojevima francuskog društva.
Dodatno komplikujući situaciju, Nacionalna skupština krajnje desnice signalizirala je spremnost da podrži levicu u potencijalnom glasanju o nepoverenju vladi. Ovakav neobičan savez političkih ekstremа mogao bi dovesti do pada vlade, što bi Francusku gurnulo u još dublju političku i ekonomsku neizvesnost.
Potencijalne posledice i širi kontekst
Ukoliko dođe do pada vlade, posledice bi mogle biti dalekosežne ne samo za Francusku, već i za čitavu Evropsku uniju. Francuska, kao druga najveća ekonomija evrozone, igra ključnu ulogu u održavanju ekonomske stabilnosti i kredibiliteta EU. Politička nestabilnost u Francuskoj mogla bi dovesti do širih turbulencija na evropskim finansijskim tržištima i potencijalno ugroziti oporavak kontinenta od nedavnih ekonomskih šokova.
Trenutna situacija takođe postavlja pitanja o dugoročnoj održivosti evropskog modela socijalne države u kontekstu globalnih ekonomskih izazova. Francuska, poznata po svom izdašnom sistemu socijalnih davanja, suočava se sa teškim izborom između održavanja ovog sistema i potrebe za fiskalnom disciplinom koju zahtevaju međunarodni kreditori i partneri iz EU.
U zaključku, politička kriza u Francuskoj predstavlja ozbiljan test za stabilnost ne samo francuske ekonomije, već i šire evropske finansijske arhitekture. Način na koji će Francuska navigirati kroz ove turbulentne vode mogao bi imati značajne implikacije za budućnost evropskog projekta i globalnu ekonomsku stabilnost.