Aktuelna sezona školskih ekskurzija u Srbiji pokrenula je intenzivnu debatu o cenama ovih obrazovnih putovanja. Turističke agencije tvrde da su visoke cene rezultat specifičnih zahteva škola, dok obrazovne institucije ističu da samo poštuju smernice Ministarstva prosvete.
Kontroverza oko cena školskih ekskurzija
Školske ekskurzije predstavljaju važan aspekt obrazovno-vaspitnog rada u Srbiji, ali njihova organizacija i cene izazivaju brojne polemike. Dragan Subotić, predsednik NATAS-a, ističe da škole često postavljaju zahteve koji značajno uvećavaju troškove putovanja.
Prema Subotićevim rečima, marža turističkih agencija retko prelazi deset posto, što opovrgava uvreženo mišljenje da agencije ostvaruju enormne profite na račun učenika i njihovih roditelja. Zapravo, visoke cene su prvenstveno rezultat specifičnih zahteva škola u pogledu destinacija i kvaliteta usluga.
Zahtevi škola i njihov uticaj na cene
Škole često insistiraju na smeštaju u hotelima sa tri ili četiri zvezdice, lociranim u centralnim gradskim zonama. Ovakvi zahtevi mogu biti problematični, posebno kada je reč o bezbednosti učenika. Na primer, zahtev za smeštajem u zoni Termini u Rimu može ugroziti sigurnost đaka, s obzirom na reputaciju tog područja.
Dodatni faktori koji utiču na cene uključuju:
- Smeštaj u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama
- Obezbeđivanje gratis putovanja (približno dva na 40 učenika)
- Ishrana na bazi polupansiona
- Prevoz luksuznim autobusima ne starijim od pet godina
- Gratis putovanja za nastavno osoblje i prateće osoblje
- Visoke dnevnice sa porezom od gotovo 60%
- Ulaznice za brojne znamenitosti i večernje aktivnosti
Perspektiva škola i Ministarstva prosvete
Pravilnik Ministarstva prosvete definiše određene aspekte organizacije ekskurzija, ali ostavlja prostor za interpretaciju. Svetlana Miljenović, direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije, potvrđuje da škole prate preporuke ministarstva prilikom sastavljanja programa javne nabavke za ekskurzije.
Međutim, Miljenović ističe da mnoge preporuke dolaze "sa više instance" i da se poštuju prvenstveno zbog bezbednosti učenika. Ona se zalaže za ukidanje ekskurzija, s obzirom na brojne izazove u organizaciji i činjenicu da one nisu obavezan deo nastavnog programa.
Alternativni pristupi i evropska iskustva
NATAS je istražio prakse organizacije ekskurzija u zemljama Zapadne Evrope. Uprkos višem životnom standardu, ove zemlje često primenjuju ekonomičnije pristupe:
- Korišćenje železničkog prevoza umesto autobusa
- Smeštaj u pansionima ili skromnijim hotelima
- Korišćenje višekrevetnih soba, pa čak i hostela
Ovakav pristup omogućava organizaciju pristupačnijih ekskurzija bez kompromitovanja obrazovne vrednosti putovanja.
Izazovi za turističke agencije i prosvetne radnike
Visoki zahtevi i složenost organizacije doveli su do toga da se samo oko 30 od približno 1.200 turističkih agencija u Srbiji bavi organizacijom školskih ekskurzija. Ovo ograničava konkurenciju i potencijalno utiče na cene i kvalitet usluga.
Prosvetni radnici se suočavaju sa dodatnim izazovima, uključujući neočekivana otkazivanja učenika i kritike javnosti. Ovi faktori doprinose nevoljnosti nastavnika da učestvuju u organizaciji i pratnji na ekskurzijama.
U zaključku, polemika oko cena školskih ekskurzija u Srbiji odražava složenost balansiranja između obrazovnih ciljeva, bezbednosti učenika i finansijskih mogućnosti roditelja. Potrebno je preispitivanje trenutnog pristupa i razmatranje alternativnih modela koji bi mogli učiniti ekskurzije pristupačnijim i efikasnijim obrazovnim iskustvom.