Pitanje penzija u Srbiji postaje sve aktuelnije, s obzirom na rastuću zabrinutost oko finansijske sigurnosti starijih građana. Nedavni podaci ukazuju na značajan jaz između prosečnih zarada i penzija, što izaziva zabrinutost među stručnjacima i samim penzionerima.
Trenutno stanje penzija u odnosu na prosečne zarade
Prema najnovijim podacima RZS-a, prosečna neto zarada u Srbiji za maj 2024. godine dostigla je iznos od približno 100.000 dinara, što je ekvivalentno 855 evra. Ministar finansija, Siniša Mali, izrazio je optimizam, predviđajući da bi do kraja 2024. godine ovaj iznos mogao dostići skoro 930 evra, a do decembra 2025. čak i preći 1.000 evra.
Međutim, situacija sa penzijama nije tako ružičasta. Milan Grujić, predsednik USPS-a, u razgovoru za Biznis.rs ističe zabrinjavajući trend: penzije su značajno zaostale za rastom plata. "Prosečna penzija trenutno čini tek oko 47% prosečne plate, što je daleko ispod poželjnog nivoa od 60%," objašnjava Grujić.
Struktura penzionera i iznosi penzija
Statistika otkriva složenu sliku penzionog sistema u Srbiji:
- Preko 1,6 miliona penzionera prima mesečnu penziju do 45.000 dinara
- Oko 200.000 penzionera prima naknadu u visini minimalne zarade
- Približno 207.000 penzionera prima penziju nižu od minimalne
- Najniži iznos penzije prima oko 234.000 penzionera
Za zaposlene i samostalce, najniža penzija u maju je iznosila skoro 25.000 dinara, dok je za poljoprivrednike bila nešto niža, oko 19.600 dinara. Najviša penzija po novom zakonu dostiže 230.145 dinara, ali je prima samo 69 penzionera, uz dodatnih 792 zatečena korisnika.
Predlozi za poboljšanje položaja penzionera
USPS je predložio Vladi Republike Srbije povećanje penzija za 10% u oktobru, što je, prema Grujiću, predsednik Aleksandar Vučić prihvatio. "Ovo je prvi put u istoriji pregovaranja da je predlog penzionera prihvaćen, što ukazuje na kvalitet naše analize," ističe Grujić.
Pored toga, USPS očekuje dodatno povećanje penzija od 12 do 14,6% od januara 2025. godine. Cilj ovih povećanja je da se prosečna penzija približi nivou od bar 50% prosečne plate u Srbiji.
Izazovi sa kojima se suočavaju penzioneri
Inflacija i rast cena osnovnih životnih namirnica predstavljaju ozbiljan izazov za penzionere. Grujić naglašava: "Visoke cene hrane ugrožavaju opstanak najstarijih, ali posebno je zabrinjavajuća situacija zdravstveno ugroženih penzionera koji se bore sa visokim cenama lekova."
Pored povećanja penzija, USPS predlaže nekoliko ključnih mera za poboljšanje položaja penzionera:
- Ukidanje "penala" za prevremenu penziju
- Zadržavanje dela penzije umrlog bračnog druga (do 35%) za drugog bračnog druga
- Besplatni lekovi ili participacija države od 50% za starije od 65 godina
Perspektive za budućnost penzionog sistema
Iako su predložene mere ohrabrujuće, stručnjaci upozoravaju da je potrebno dugoročno planiranje za održivost penzionog sistema. Demografski trendovi, poput starenja stanovništva i smanjenja broja radno aktivnih građana, predstavljaju dodatni izazov za budućnost penzija u Srbiji.
Ekonomisti predlažu razmatranje različitih modela, uključujući podsticanje privatne štednje za penziju i postepeno podizanje starosne granice za penzionisanje, uz istovremeno očuvanje dostojanstva i kvaliteta života starijih građana.
U zaključku, pitanje penzija u Srbiji ostaje kompleksno, zahtevajući pažljivo balansiranje između ekonomskih mogućnosti države i potreba penzionera. Predložena povećanja i mere predstavljaju korak u pravom smeru, ali je jasno da će biti potrebni dodatni napori i inovativna rešenja kako bi se osigurala dugoročna stabilnost penzionog sistema i dostojanstven život za starije građane Srbije.