Parafiskalni nameti predstavljaju jedno od najznačajnijih opterećenja za srpsku privredu, ističući se kao simbol administrativnih prepreka i netransparentnosti u poslovnom okruženju. Ovi skriveni troškovi značajno utiču na konkurentnost domaćih preduzeća i atraktivnost Srbije za strane investitore.
Uticaj parafiskalnih nameta na srpsku privredu
Savet stranih investitora (FIC) u svojoj najnovijoj analizi naglašava da parafiskalni nameti predstavljaju ozbiljnu prepreku za razvoj privrede u Srbiji. Ove dažbine, koje se često ne mogu opravdati adekvatnim uslugama ili pravima, postale su sinonim za administrativno opterećenje i netransparentnost u poslovanju.
Uprkos naporima da se situacija poboljša, proces uklanjanja ovih nameta traje više od decenije. Značajan korak u reformi učinjen je 2012. godine, kada je ukinuto čak 138 parafiskalnih nameta. Međutim, umesto smanjenja ukupnog opterećenja, privrednici su se suočili sa novim vrstama nameta, poput obavezne članarine za Privrednu komoru Srbije uvedene 2018. godine.
Izazovi u reformi parafiskalnih nameta
Iako je reforma započeta sa ambicioznim ciljevima, napredak u proteklom periodu nije bio zadovoljavajući. Parafiskalni nameti i dalje predstavljaju kamen spoticanja za privredu Srbije, narušavajući poslovnu klimu i destimulišući potencijalne investitore.
Jedan od glavnih problema je što samo deo taksi reguliše Zakon o republičkim administrativnim taksama, dok mnogi drugi propisi uvode dažbine pod raznim nazivima. Često je nejasno da li se pri utvrđivanju njihovih iznosa primenjuje odgovarajuća metodologija, što dodatno komplikuje situaciju za privrednike.
Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, poznata kao firmarina, posebno se ističe kao problematična. Promena režima njenog obračuna dovela je do značajnog povećanja troškova za preduzeća, što je izazvalo nezadovoljstvo u poslovnoj zajednici.
Preporuke za unapređenje sistema parafiskalnih nameta
Savet stranih investitora insistira na nekoliko ključnih mera za poboljšanje situacije:
- Dosledna primena Zakona o budžetskom sistemu radi eliminacije nepotrebnih troškova
- Donošenje propisa koji bi jasno definisali sve javne usluge za koje se naplaćuju takse
- Obavezno najavljivanje novih poreza i uvođenje promena isključivo kroz zakone koje donosi Ministarstvo finansija
- Reforma metodologije za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine
Ove mere bi trebalo da doprinesu transparentnosti i predvidivosti poslovnog okruženja u Srbiji, što bi pozitivno uticalo na privredni rast i privlačenje stranih investicija.
Problemi u oblasti zaštite životne sredine
Oblast naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine predstavlja poseban izazov. Od 2019. godine, pravila za obračun ove naknade menjana su više puta, što je dovelo do konfuzije i dodatnog opterećenja za privrednike.
Prvobitna metodologija, koja je trebalo da uspostavi pravedan sistem zasnovan na količini emitovanih zagađujućih materija i opasnog otpada, pokazala se previše složenom. Kasniji pokušaji pojednostavljenja doveli su do uvođenja fiksnih godišnjih naknada, što je nametnulo obaveze čak i firmama koje nemaju negativan uticaj na životnu sredinu.
Savet stranih investitora insistira na reformi ove metodologije, predlažući da naknadu plaćaju samo oni privrednici čije aktivnosti stvarno zagađuju životnu sredinu. Takođe, sredstva prikupljena na ovaj način moraju se namenski koristiti za smanjenje negativnih efekata tih aktivnosti, a ne za druge budžetske potrebe.
Izazovi u pravnom sistemu
Kada privrednici pokušaju da zaštite svoja prava pred Upravnim sudom, suočavaju se sa dugotrajnim i iscrpljujućim postupcima. Sud uglavnom potvrđuje odluke Poreske uprave bez detaljnog obrazloženja ili vraća slučaj na ponovno odlučivanje, što dodatno produžava proces.
Ročišta na kojima bi poreski obveznici mogli izložiti svoje argumente gotovo se nikada ne zakazuju, što dodatno otežava zaštitu prava privrednika u ovoj oblasti. Ova situacija ukazuje na potrebu za reformom pravosudnog sistema u oblasti privrednog prava.
Budući koraci i perspektive
Uprkos izazovima, postoji nada za poboljšanje situacije. Stručnjaci predlažu sveobuhvatnu reformu sistema parafiskalnih nameta, koja bi uključivala:
- Reviziju svih postojećih nameta i njihovo usklađivanje sa stvarnim potrebama privrede i društva
- Uvođenje transparentnog sistema za uvođenje novih nameta, uz obavezne konsultacije sa privrednim sektorom
- Pojednostavljenje administrativnih procedura vezanih za obračun i plaćanje nameta
- Unapređenje pravnog okvira za zaštitu prava privrednika u sporovima vezanim za parafiskalne namete
Ove mere bi trebalo da doprinesu stvaranju stabilnijeg i predvidivijeg poslovnog okruženja u Srbiji, što bi pozitivno uticalo na privredni rast i konkurentnost domaće ekonomije na globalnom tržištu.
U zaključku, reforma sistema parafiskalnih nameta ostaje ključni izazov za srpsku privredu. Rešavanje ovog problema zahteva koordinisane napore vlasti, privrednika i stručne javnosti, sa ciljem stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta koji će podstaći rast i razvoj srpske ekonomije.