Nekada moćni Tranšped, simbol jugoslovenske logističke industrije, našao se na ivici propasti. Privredni sud u Beogradu pokrenuo je stečajni postupak nad ovom nekada cvetajućom kompanijom, označavajući kraj jedne ere u srpskoj privredi.
Uspon i pad Tranšpeda: Od jugoslovenskog giganta do stečaja
Tranšped, nekada perjanica jugoslovenske logistike, suočava se sa stečajem nakon decenija uspešnog poslovanja. Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad ovom kompanijom, koja je u svojim najboljim danima zapošljavala gotovo 2.000 radnika širom bivše Jugoslavije.
Razlog za pokretanje stečaja je dugotrajna nesposobnost plaćanja. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, računi Tranšpeda su u blokadi već približno 2.835 dana, što ukazuje na ozbiljne finansijske poteškoće koje traju najmanje od 2022. godine.
Od konjskih zaprega do međunarodnog transportnog giganta
Istorija Tranšpeda je fascinantna priča o rastu i razvoju. Kompanija je osnovana 1950. godine, kada je njen vozni park činilo svega nekoliko konjskih zaprega i dva stara kamiona. Međutim, već četiri godine kasnije, firma je modernizovala svoju flotu, zamenivši zaprege novim kamionima marke Škoda i Dajc.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Slobodan Aćimović, ističe značaj Tranšpeda za jugoslovensku privredu: "Tranšped je bio za špediciju i transport ono što je Genex bio za spoljnu trgovinu. Posao koji bi Genex ugovorio, Tranšped bi realizovao. Ako nekoj kompaniji priliči titula giganta – to je definitivno Tranšped."
Zlatno doba Tranšpeda: Osamdesete godine prošlog veka
Početkom osamdesetih godina, Tranšped je doživeo svoj vrhunac. Kompanija je tada zapošljavala oko 1.800 radnika širom Jugoslavije, sa najvećom koncentracijom u Beogradu. Vozni park kompanije je 1980. godine prešao impresivnih 20 miliona kilometara, dok je ukupan prihod premašio tri milijarde tadašnjih dinara.
Špedicija, kao ključna delatnost Tranšpeda, podrazumevala je organizaciju i realizaciju transporta robe za klijente. Kompanija je, pored drumskog i železničkog, imala i odeljenje za vazdušni transport, što joj je omogućilo da se fokusira na međunarodno poslovanje i transport robe širom sveta.
Tranzicija i privatizacija: Početak kraja za Tranšped
Devedesete godine prošlog veka donele su značajne promene za Tranšped. Raspad SFRJ i uvođenje sankcija nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji označili su početak problema u poslovanju kompanije.
Novi milenijum nije doneo očekivani oporavak. Godine 2003, u sklopu procesa privatizacije, akcije Tranšpeda na Beogradskoj berzi kupilo je preduzeće Novoline iz Slovenije. Međutim, ova promena vlasništva nije donela željeni preokret u poslovanju kompanije.
Stečaj Tranšpeda: Kraj jedne ere
Stečajni postupak nad Tranšpedom pokrenut je na predlog poverioca – kompanije Grand Star, koja je otkupila potraživanje ranijeg Tranšpedovog poverioca u iznosu od približno 12 miliona dinara. Prvo poverilačko ročište zakazano je za 18. septembar, dok je ispitno ročište planirano za 14. novembar.
Uprkos stečaju, Tranšped i dalje poseduje značajnu imovinu, uključujući zgradu u centru Beograda, u ulici Kralja Petra 45. Ova zgrada, površine od oko 3.000 kvadratnih metara, od 2017. godine nosi oznaku kulturnog dobra, što dodatno komplikuje situaciju u vezi sa eventualnom prodajom imovine.
Uticaj stečaja Tranšpeda na srpsku privredu
Stečaj Tranšpeda označava kraj jedne ere u srpskoj logističkoj industriji. Ova situacija otvara brojna pitanja o budućnosti logističkog sektora u Srbiji i mogućnostima za revitalizaciju nekada uspešnih državnih preduzeća.
Profesor Aćimović naglašava: "Pad Tranšpeda je ozbiljan udarac za srpsku logističku industriju. Međutim, ovo može biti i prilika za restrukturiranje sektora i prilagođavanje novim tržišnim uslovima."
Stečaj Tranšpeda takođe pokreće pitanja o efikasnosti procesa privatizacije u Srbiji i potrebi za boljim strategijama za očuvanje i razvoj ključnih privrednih subjekata.
Uprkos teškoj situaciji, stručnjaci veruju da postoji prostor za oporavak logističkog sektora u Srbiji. Nove tehnologije i inovativni poslovni modeli mogli bi da donesu svež zamah ovoj važnoj privrednoj grani.
Slučaj Tranšpeda služi kao važna lekcija o potrebi za stalnim prilagođavanjem tržišnim uslovima i važnosti dobrog upravljanja u očuvanju dugogodišnjih privrednih giganata. Iako je stečaj označio kraj jedne ere, on takođe otvara mogućnosti za nove igrače na tržištu i potencijalno restrukturiranje celokupnog logističkog sektora u Srbiji.