U srpskoj poslovnoj sferi, ortačka društva predstavljaju manjinski oblik pravne organizacije, sa specifičnim izazovima i ograničenjima. Ova analiza istražuje trenutno stanje, razloge niske zastupljenosti i potencijalne promene u budućnosti.
Zastupljenost ortačkih društava u Srbiji
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, od skoro 137.000 preduzeća u Srbiji, ortačka društva čine tek zanemarljiv deo. Naime, aktivno posluje samo 954 takvih društava, što ukazuje na njihovu marginalnu ulogu u domaćoj privredi. Ova pravna forma je praktično iščezla iz šireg poslovnog spektra, a njena primena je uglavnom ograničena na advokatsku delatnost.
Razlog za ovako nisku zastupljenost leži u činjenici da ortaci odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ovo predstavlja značajan rizik u poređenju sa drugim pravnim formama, poput društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), gde je odgovornost članova ograničena na njihov ulog.
Specifičnosti advokatskih ortačkih društava
Advokatska ortačka društva (AOD) predstavljaju izuzetak od opšteg trenda. Njihova brojnost i uspešnost na tržištu direktno su povezani sa ograničenjima koja nameće Zakon o advokaturi. Ovaj zakon propisuje da advokati koji žele zajednički da rade mogu to činiti samo u formi zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva.
Među najuspešnijim ortačkim društvima u Srbiji dominiraju upravo advokatska. Na listi 20 najuspešnijih prema dobiti u 2021. godini, čak polovina su advokatska ortačka društva. Najuspešnije među njima je Karanović & Partners, sa ostvarenom dobiti od približno 285 miliona dinara i 21 zaposlenim u Srbiji.
Izazovi i ograničenja ortačkih društava
Uprkos uspehu pojedinih advokatskih ortačkih društava, mnogi advokati izražavaju nezadovoljstvo ograničenim izborom pravnih formi za svoje poslovanje. Većina bi preferirala mogućnost osnivanja "advokatskog d.o.o." kao društva kapitala, što bi im omogućilo bavljenje delatnošću pružanja pravne pomoći bez rizika od odgovornosti celokupnom imovinom.
Ovakvo rešenje bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo biti korisno i sa poreskog aspekta. Advokati bi, prelaskom u d.o.o., zamenili rizik odgovaranja celokupnom imovinom plaćanjem višeg poreza, što bi potencijalno dovelo do povećanja poreskih prihoda države.
Primeri uspešnih ortačkih društava van advokatske delatnosti
Iako retki, postoje primeri uspešnih ortačkih društava i u drugim privrednim granama. Jedan takav primer je kompanija MIBA Inženjering iz Nove Pazove, koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih konstruktivnih sistema i PVC stolarije. Ova firma posluje već 35 godina kao ortačko društvo, demonstrirajući da je moguće održati ovaj oblik poslovanja i u proizvodnom sektoru.
Direktor kompanije, Miloš Đurić, ističe da nemaju potrebe za promenom pravne forme zbog dugogodišnjeg uspešnog poslovanja. Međutim, on dodaje da uvek postoji mogućnost prelaska na društvo sa ograničenom odgovornošću ukoliko se poslovne okolnosti promene.
Budućnost ortačkih društava u Srbiji
Uprkos trenutnoj marginalnoj ulozi ortačkih društava u srpskoj privredi, postoji potencijal za njihovu revitalizaciju. Ovo bi zahtevalo zakonske promene koje bi ublažile rizike povezane sa ovom pravnom formom, posebno u advokatskoj delatnosti.
Moguće reforme bi mogle uključivati:
- Uvođenje hibridnih pravnih formi koje bi kombinovale prednosti ortačkih društava i društava sa ograničenom odgovornošću
- Izmene Zakona o advokaturi koje bi omogućile veću fleksibilnost u izboru pravne forme za advokatsku delatnost
- Poreske olakšice ili druge podsticaje za osnivanje ortačkih društava u određenim privrednim granama
U zaključku, iako ortačka društva trenutno igraju minornu ulogu u srpskoj privredi, njihov potencijal nije u potpunosti iscrpljen. Sa odgovarajućim zakonskim izmenama i podsticajima, ova pravna forma bi mogla doživeti revitalizaciju, posebno u sektorima gde bliska saradnja partnera predstavlja ključ uspeha.