OPEC+ grupacija, koja kontroliše skoro polovinu globalne proizvodnje nafte, suočava se sa značajnim izazovima u prilagođavanju svoje politike proizvodnje. Pred predstojeći sastanak u decembru, organizacija razmatra različite opcije, ali se suočava sa ograničenim mogućnostima zbog slabe potražnje i internih neslaganja među članicama.
Izazovi u prilagođavanju proizvodnje OPEC+
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njeni saveznici, predvođeni Rusijom, formiraju grupaciju poznatu kao OPEC+. Ova koalicija već mesecima odlaže planove za postepeno povećanje proizvodnje. Prema informacijama tri izvora bliska grupaciji, na predstojećem sastanku 1. decembra mogli bi ponovo odlučiti da odlože povećanje proizvodnje, nastavljajući trend sa prethodnog sastanka održanog 3. novembra.
OPEC+ trenutno proizvodi približno polovinu svetske nafte. Od 2022. godine, grupacija je smanjila proizvodnju za oko 5,86 miliona barela dnevno, što predstavlja otprilike 5,7% globalne potražnje. Ovaj potez je bio usmeren ka podršci tržištu, međutim, uprkos ovim značajnim rezovima, cene nafte su uglavnom ostale u opsegu od 70 do 80 dolara po barelu tokom tekuće godine.
Unutrašnji izazovi i neslaganja
Saudijska Arabija, ključna članica OPEC+, izrazila je zabrinutost zbog slabe usklađenosti nekih članica sa dogovorenim ciljevima proizvodnje. Međutim, nedavno poboljšanje usklađenosti, zahvaljujući smanjenju proizvodnje u Iraku i nekim drugim zemljama članicama, moglo bi otvoriti prostor za koordinisano, blago povećanje proizvodnje. Ipak, ovaj potez bi bio moguć samo ukoliko bi potražnja podržala takvu odluku.
Povećanje proizvodnje u uslovima slabe potražnje moglo bi dovesti do pada cena, što bi potencijalno ugrozilo ekonomije zemalja koje značajno zavise od prihoda od nafte. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za OPEC+ u donošenju odluke o budućoj proizvodnji.
Tržišno učešće i potencijalni "cenovni rat"
Pad tržišnog učešća OPEC+ na približno 48% izazvao je spekulacije o mogućem "cenovnom ratu". Cilj takvog poteza bio bi potiskivanje konkurenata, posebno američkih proizvođača nafte iz škriljaca. OPEC je poslednji put pribegao ovakvoj taktici u periodu 2014-2015. godine, međutim, ta strategija nije uspela da zaustavi ekspanziju američkih proizvođača.
Danas su američki proizvođači nafte dodatno smanjili troškove proizvodnje, što potencijalni cenovni rat čini manje efektivnim i manje verovatnim. Ova promena u dinamici tržišta dodatno komplikuje odluke koje OPEC+ treba da donese.
Unutrašnja neslaganja oko kvota proizvodnje
Dublji rezovi u proizvodnji se takođe čine malo verovatnim, s obzirom na to da nekoliko članica, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Iraka, traži veće kvote proizvodnje. UAE tvrdi da već duže vreme proizvodi znatno ispod svojih kapaciteta, dok je Irak takođe izrazio želju za povećanjem svojih kvota.
Ova interna neslaganja dodatno otežavaju postizanje konsenzusa unutar OPEC+. Analitičari predviđaju da će grupacija biti izuzetno oprezna u donošenju odluka, nastojeći da izbegne destabilizaciju već osetljivog tržišta nafte.
Budući izazovi za OPEC+
OPEC+ se suočava sa složenim izazovom balansiranja između održavanja stabilnosti cena i zadovoljenja interesa svojih članica. Grupacija mora pažljivo razmotriti globalnu ekonomsku situaciju, uključujući faktore kao što su inflacija, geopolitičke tenzije i potencijalni ekonomski rast, koji bi mogli uticati na potražnju za naftom.
Dodatni izazov predstavlja i rastući pritisak za prelaskom na obnovljive izvore energije, što dugoročno može uticati na potražnju za naftom. OPEC+ će morati da razmotri i ove dugoročne trendove pri donošenju odluka o proizvodnji.
U zaključku, OPEC+ se nalazi pred teškom odlukom na predstojećem decembarskom sastanku. Balansiranje između potrebe za održavanjem cena nafte, zadovoljavanjem interesa članica i reagovanjem na globalnu ekonomsku situaciju predstavlja složen izazov. Odluke donete na ovom sastanku mogle bi imati značajan uticaj ne samo na tržište nafte, već i na globalnu ekonomiju u celini.