Narodna banka Srbije (NBS) najavila je značajne promene u regulaciji finansijskih usluga, sa fokusom na ograničenje kamatnih stopa za različite vrste kredita. Ova inicijativa ima za cilj da zaštiti korisnike finansijskih usluga i potencijalno smanji troškove zaduživanja.
Najava izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
Ograničenje kamatnih stopa predstavlja ključnu tačku najavljenih izmena zakona u Srbiji. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da će predlog biti spreman za jesenje zasedanje parlamenta. Ovaj potez obuhvatiće stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
Inspiracija za ove promene dolazi delimično iz susedne Hrvatske, gde je već na snazi slično rešenje. Međutim, ekonomski stručnjaci upozoravaju da ograničenje kamatnih stopa ne garantuje automatsko pojeftinjenje kredita. Damir Novotny, analitičar iz Zagreba, ističe da je hrvatsko iskustvo pokazalo da ova mera nije dovela do značajnog smanjenja cena kredita, ali je doprinela većoj transparentnosti procesa kreditiranja.
Potencijalni model za izračunavanje maksimalnih kamatnih stopa
Narodna banka Srbije razmatra formulu koja bi se zasnivala na kombinaciji prosečne ponderisane kamatne stope ili zakonske zatezne kamate i određenog dodatka. Ovo je slično hrvatskom modelu, gde je maksimalna efektivna kamatna stopa (EKS) za potrošačke kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata uvećanoj za dva procentna poena, dok je za stambene kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata.
Ukoliko bi se sličan model primenio u Srbiji, gde zakonska zatezna kamatna stopa trenutno iznosi 14%, to bi značilo da bi EKS na potrošačke kredite mogla biti ograničena na približno 16%. Ovo bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na trenutno stanje, gde najskuplji dinarski potrošački krediti nose stopu od oko 9,5%, a gotovinski krediti imaju prosečnu kamatu od približno 12-13%.
Uticaj na različite vrste kredita
Posebno značajan uticaj ove mere mogao bi se osetiti kod dozvoljenog i nedozvoljenog minusa. Trenutno, prema podacima NBS, prosečna ponderisana kamata na dozvoljeni minus iznosi skoro 28,5%, dok je za nedozvoljeni ta stopa oko 26,8%. U ekstremnim slučajevima, ove stope dostižu čak 33,4% za dozvoljeni i neverovatnih 50,6% za nedozvoljeni minus.
Kada je reč o stambenim kreditima, NBS je već preduzela mere za ograničenje rasta kamatnih stopa usled povećanja euribora. Ova intervencija, koja bi trebalo da se završi krajem godine, ograničila je nominalnu kamatnu stopu na 4,08% za kredite odobrene do jula 2022. godine, dok su za novije kredite propisana dodatna ograničenja.
Stručna mišljenja i potencijalni efekti
Zoran Grubišić, dekan Beogradske bankarske akademije, smatra da bi ograničenje visine kamata moglo više uticati na tražnju građana nego na samu cenu kredita. On ističe da bi ova mera mogla doneti veću predvidivost i sigurnost pri odlučivanju o zaduživanju, što je posebno važno za postojeće i potencijalne korisnike stambenih kredita.
Ekonomista Damir Novotny upozorava da svako "mešanje" u tržište može doneti nove neravnoteže. On ističe da bi pojeftinjenje kredita ispod tržišne vrednosti moglo dovesti do preteranog zaduživanja. Novotny naglašava da su potrošači sposobni da sami procene svoje finansijske mogućnosti i potrebe.
Zaključak i perspektive
Najavljeno ograničenje kamatnih stopa u Srbiji predstavlja značajan korak ka zaštiti korisnika finansijskih usluga. Iako postoje različita mišljenja o potencijalnim efektima ove mere, nesporno je da će ona doneti veću transparentnost i predvidivost na tržištu kredita. Konačni uticaj ovih promena na cene kredita i ponašanje potrošača tek treba da se vidi, ali je jasno da će ograničenje kamatnih stopa imati dugoročne posledice na finansijski sektor u Srbiji.