Narodna banka Srbije (NBS) je pre godinu dana donela značajnu odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite, što je izazvalo velike promene na finansijskom tržištu zemlje. Ova mera je imala za cilj da zaštiti korisnike kredita od naglih skokova kamatnih stopa i obezbedi stabilnost na tržištu nekretnina.
Uticaj ograničenja kamatnih stopa na korisnike kredita
Odluka NBS o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite stupila je na snagu u septembru 2022. godine. Prema ovoj odluci, nominalna kamatna stopa za stambene kredite odobrene do 30. jula 2022. godine ne može biti viša od 4,08%. Ovo je rezultiralo značajnim smanjenjem rata kredita za mnoge dužnike, u rasponu od 10% do čak preko 25%.
Za kredite odobrene nakon stupanja na snagu ove odluke, NBS je propisala dodatna ograničenja. Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom, banke su dužne da fiksni deo nominalne kamatne stope (maržu) utvrde na nivou koji nije viši od 1,1% do kraja 2024. godine. S druge strane, za kredite sa fiksnom kamatnom stopom, maksimalna dozvoljena nominalna kamatna stopa iznosi 5,03%.
Kretanje Euribora i njegov uticaj na tržište kredita
Tokom proteklih 12 meseci, korisnici kredita indeksiranih u evrima mogli su da prate kretanje Euribora sa manje zabrinutosti. Tromesečni Euribor (3M) je u poslednjih deset meseci pokazao trend opadanja, spustivši se sa približno 4% sredinom novembra 2023. godine na trenutnu vrednost od oko 3,49%. Slično tome, šestomesečni Euribor (6M) je sa maksimalnih 4,14% u oktobru prošle godine pao na sadašnjih 3,36%.
Stručnjaci iz bankarskog sektora procenjuju da, iako se ne očekuje povratak Euribora na izuzetno niske ili čak negativne vrednosti koje je imao godinama unazad, postoji mogućnost da se u narednom periodu stabilizuje u opsegu od 2% do 2,5%. Ova prognoza pruža određenu dozu optimizma korisnicima kredita, ali i dalje ukazuje na potrebu za oprezom pri dugoročnom planiranju finansija.
Monetarna politika i inflacija u Evropi i Srbiji
Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije redovno održavaju sastanke o monetarnoj politici, na kojima odlučuju o daljim koracima vezanim za ključne kamatne stope. ECB je na svom poslednjem sastanku u julu odlučila da zadrži kamatne stope na istom nivou, nakon što ih je mesec dana ranije smanjila prvi put od 2019. godine.
Trenutno, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja u evrozoni iznosi 4,25%, stopa na graničnu kreditnu liniju je 4,50%, dok je kamata na depozitnu liniju 3,75%. Ove vrednosti su rezultat pažljivog balansiranja između potrebe za kontrolom inflacije i podsticanjem ekonomskog rasta.
Prema preliminarnim procenama Eurostata, statističkog zavoda Evropske unije, očekuje se da će godišnja inflacija u evrozoni u avgustu tekuće godine iznositi približno 2,2%, što predstavlja pad u odnosu na 2,6% zabeleženih u julu. Ovo ukazuje na postepeno smirivanje inflatornih pritisaka, ali i dalje zahteva opreznu monetarnu politiku.
Inicijativa NBS za dalje ograničenje kamatnih stopa
Sredinom avgusta, Narodna banka Srbije je uputila poslovnim bankama predlog za dodatno ograničenje kamatnih stopa. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je istakla da je svim bankama poslat nacrt rešenja za "plafoniranje kamata" i da se očekuje da se svaka banka pojedinačno izjasni o predloženim izmenama.
Cilj ovih izmena je da se stvori situacija u kojoj bi i građani i banke imali koristi. Srbija bi, usvajanjem pravila o ograničenju visine kamatnih stopa, sledila primere drugih evropskih zemalja i država u regionu. Ova inicijativa je izazvala različite reakcije u finansijskom sektoru.
Dekan Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, komentarisao je za portal Biznis.rs da, iako ne veruje da bi ograničenje visine kamata direktno smanjilo cenu kredita na tržištu, smatra da bi to moglo uticati na tražnju građana. Prema njegovom mišljenju, građani bi imali jasniju sliku o maksimalnoj visini kamatne stope, što bi im donelo veću predvidivost i sigurnost pri odlučivanju o zaduživanju.
Zaključak i budući izgledi za kamatne stope u Srbiji
Odluka NBS o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite predstavlja značajan korak u zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji. Dok se efekti ove mere i dalje analiziraju, jasno je da ona ima potencijal da značajno utiče na tržište nekretnina i finansijsku stabilnost građana. Buduće kretanje kamatnih stopa zavisiće od niza faktora, uključujući globalnu ekonomsku situaciju, inflaciju i monetarnu politiku kako u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji.