Narodna banka Srbije (NBS) preduzima značajne korake ka ograničavanju kamatnih stopa na kredite, što predstavlja prekretnicu u finansijskom sektoru zemlje. Ovaj potez ima za cilj zaštitu građana od prekomernih troškova zaduživanja i usklađivanje sa evropskim standardima.
Inicijativa NBS za ograničavanje kamatnih stopa
Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, potvrdila je da je centralna banka poslala nacrt rešenja za "plafoniranje" kamata svim bankama u Srbiji. Očekuje se da će ove izmene dovesti do win-win situacije za građane i banke, usklađujući srpsku praksu sa drugim evropskim zemljama i državama regiona.
Planirane izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga prvenstveno će se odnositi na ograničavanje kamata na stambene kredite. Tabaković je naglasila da su efekti ovih rešenja "ozbiljno izračunati" i da će stupiti na snagu krajem godine, nakon isteka privremenih mera.
Obuhvat novih regulativa
Centralna banka se fokusirala i na rešenja za "najskuplje bankarske proizvode", uključujući kamate na dozvoljene i nedozvoljene minuse, kao i ograničavanje visina kamata na potrošačke kredite, bilo namenske ili nenamenske. Guvernerka je istakla da će buduća rešenja biti zasnovana na evropskim standardima, ali neće biti "prestroga niti kruta".
Proces implementacije ovih promena uključivaće nekoliko faza:
- Inicijalni razgovori sa bankama
- Formalna javna rasprava
- Obelodanjivanje nacrta izmena Zakona
- Uključivanje celokupne javnosti u diskusiju
Međunarodna praksa i standardi
BIS u svojoj studiji ističe da se visina kamatnih stopa uglavnom određuje prema tržišnim pravilima, ali postoje izuzeci. Ovi izuzeci mogu uključivati:
- Propisivanje visine kamatnih stopa za depozite u javnim štednim institucijama
- Zajmove sa specifičnim kamatnim stopama za studente, poljoprivrednike ili mala i srednja preduzeća
- Posebne mere za sprečavanje prevelikih troškova za korisnike finansijskih proizvoda i usluga
Portugal, na primer, primenjuje sistem gde centralna banka obračunava i kvartalno objavljuje maksimalne kamatne stope za sve vrste potrošačkih kredita. U trećem kvartalu 2023. godine, maksimalna kamata na nenamenske potrošačke kredite u Portugalu iznosila je približno 15,8%, dok je za "dozvoljeni minus" bila ograničena na otprilike 19,2%.
Situacija u Srbiji i regionu
U Srbiji, prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus u junu 2023. iznosila je oko 28,49%, a na nedozvoljeni približno 26,79%. Ove cifre ukazuju na potrebu za regulacijom i usklađivanjem sa evropskim standardima.
Hrvatska već primenjuje sistem ograničavanja kamatnih stopa, gde je maksimalna efektivna kamatna stopa (EKS) za potrošačke kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata uvećanoj za dva procentna poena. Za stambene kredite, maksimalna EKS je jednaka stopi zakonskih zateznih kamata.
Potencijalni uticaj na tržište i građane
Dekan Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, smatra da iako ograničenje visine kamata možda neće direktno smanjiti cenu kredita na tržištu, ono bi moglo pozitivno uticati na tražnju građana. Predvidivost i sigurnost pri odlučivanju o zaduživanju bili bi glavni benefiti ove mere, posebno za one koji su već podigli stambene kredite ili planiraju to da učine.
Pravilno regulisani finansijski instrumenti su ključni za zadovoljavanje potreba domaćinstava i doprinose njihovom finansijskom blagostanju. Međutim, složenost ovih proizvoda može predstavljati rizik za građane sa manjim stepenom finansijske pismenosti, naročito kada je reč o malim preduzećima ili pojedincima.
Zaključak: Ka stabilnijem finansijskom sistemu
Inicijativa za ograničavanje kamatnih stopa u Srbiji predstavlja značajan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i zaštiti građana od prekomernih troškova zaduživanja. Ovaj potez NBS mogao bi dovesti do stabilnijeg i pravednijeg finansijskog sistema, pružajući građanima veću sigurnost i predvidivost u finansijskom planiranju.