Evropska komisija nedavno je donela odluku o odlaganju implementacije novog sistema evidencije ulazaka i izlazaka (EES) na granicama Evropske unije. Ovaj sistem, koji je trebalo da bude uveden 10. novembra, ima za cilj modernizaciju graničnih kontrola i zamenu tradicionalnog pečatiranja pasoša.
Šta je EES sistem i zašto je odložen?
EES sistem predstavlja automatizovani registar za putnike koji dolaze na kratkoročne boravke u Šengen zonu. Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove EU, saopštila je da je prvobitni datum uvođenja sistema, 10. novembar, više nije aktuelan. Ova odluka doneta je nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova EU, gde je razmatrano pitanje spremnosti zemalja članica za implementaciju sistema.
Johanson je istakla da ključne zemlje poput Nemačke, Francuske i Holandije nisu u potpunosti spremne za uvođenje EES-a. Ovo odlaganje nije iznenađujuće, s obzirom na kompleksnost sistema i potrebu za temeljnom pripremom svih uključenih strana.
Izazovi i alternativni pristupi implementaciji
Komisija trenutno razmatra različite opcije za uvođenje EES-a. Jedna od mogućnosti je postepena implementacija, "korak po korak", umesto istovremenog otvaranja svih graničnih prelaza. Međutim, ovaj pristup bi zahtevao izmene postojećeg zakonodavstva.
Johanson je takođe naglasila postojanje "određenih zabrinutosti u vezi sa otpornošću sistema". Ovo ukazuje na potrebu za dodatnim testiranjem i poboljšanjima pre nego što se sistem u potpunosti implementira.
Funkcionalnosti i primena EES sistema
EES sistem će se primenjivati na građane koji nisu iz EU, a koji dolaze u Šengen zonu na period do 90 dana u okviru 180 dana. Kada sistem bude uveden, posetioci će morati da:
- Pokažu pasoše prilikom dolaska
- Dozvole fotografisanje lica
- Omoguće elektronsko skeniranje otisaka prstiju
Svi kasniji ulasci i izlasci iz Šengen zone biće automatski zabeleženi bez potrebe za fizičkim pečatiranjem pasoša. Ovo će značajno ubrzati proces granične kontrole i smanjiti mogućnost ljudske greške.
Učesnici u EES programu
U programu će učestvovati gotovo sve zemlje članice EU, sa izuzetkom Kipra i Irske. Pored toga, četiri zemlje koje su pridružene Šengen zoni - Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska - takođe će biti deo ovog sistema.
Ova široka uključenost pokazuje značaj EES-a za unapređenje bezbednosti i efikasnosti graničnih kontrola u celoj Evropi. Međutim, različiti nivoi spremnosti među zemljama predstavljaju izazov za koordiniranu implementaciju.
Budućnost EES sistema i granične kontrole u EU
Iako je trenutno odloženo uvođenje EES sistema, jasno je da EU ostaje posvećena modernizaciji svojih graničnih kontrola. Ova reforma, koja datira iz 2016. godine, predstavlja ključni korak u digitalizaciji i unapređenju bezbednosti na spoljnim granicama Unije.
Očekuje se da će Evropska komisija u narednom periodu intenzivno raditi sa zemljama članicama na rešavanju preostalih tehničkih i pravnih izazova. Cilj je da se osigura da, kada EES sistem konačno bude implementiran, on funkcioniše besprekorno i efikasno u svim zemljama učesnicama.
Zaključno, iako je odlaganje uvođenja EES-a izazvalo određene frustracije, ono takođe pruža priliku za fino podešavanje sistema i osiguravanje njegove potpune funkcionalnosti pre puštanja u rad. Ovo će u konačnici doprineti sigurnijim i efikasnijim graničnim kontrolama širom Evropske unije.